| Скачайте и установите необходимые шрифты, чтобы санскрит отображался во всей его красе Прочтите Транслитерация (2) (русский), чтобы полностью понять систему транслитерации |
Tantrāloka (Tantraloka): Глава 13 - Строфы с 155 по 301 - Недвойственный Кашмирский Шиваизм
Śaktipātatirohitī
Вступление
Это второй набор строф (со 155 по 301) в тринадцатой главе, (называемой Śaktipātatirohitī).
Эта работа была написана великим Мастером Abhinavagupta и представляет собой сборник Тантры во всех её аспектах. Tantrāloka — самая важная и объёмная работа величайшего Мастера Трики. Abhinavagupta был также учителем выдающегося Kṣemarāja и жил около 975-1025 г.г. н.э. в Кашмире.
Этот трактат, имя которому Tantrāloka, является полной энциклопедией Тантры. Поскольку это очень продвинутый текст в Шайвизме Трики, неудивительно, что неофиту будет очень трудно его понять. Чтобы начать понимать его, уровень читателя должен быть уровнем настоящего ученика в Трике. Если это требование не будет выполнено, тогда будет много путаницы и постоянного разочарования. И несмотря на мои великие усилия объяснять вещи, как можно проще, изучение трактата потребует некоторый духовный масштаб. В этой системе иногда невозможно даже написать некоторые темы из-за невероятной ограниченности в словах, поскольку в конце концов, всё это знание имеет отношение к 'состояниям', а 'состояния' точно описать очень сложно. Abhinavagupta сделал всё возможное, чтобы выполнить эту громадную задачу — написать о том, что является высшим и непостижимым. Тем не менее, несмотря на его невероятные навыки по выполнению этого, он не раскрывает всего. Это не потому, что он всё время скрывает какие-то вещи от читателя, а потому, что он иногда 'прячется', и в некоторых случаях он просто не может писать о каких-то чрезвычайно тонких темах из-за ограниченности слов.
Цель жизни — это Освобождение. Всю историю человечества человек искал свободу, однако согласно Шайвизму Трики — это не настоящее Освобождение. Настоящее Освобождение не означает, что ваше тело должно быть свободно от какой-то тюрьмы и подобных вещей. Настоящее Освобождение составляет достижение Его Svātantrya, или Абсолютной Свободы. Когда достигается Svātantrya Великого Господа, тогда вы видите единство во всём, т.е. вы перестаёте видеть двойственность как раньше. Всё навсегда отождествлено со Svātantrya, с Ним, и это конец истории под названием 'я в рабстве'. С этого момента ничто не помешает вам на вашем пути, потому что, если что-то и возникнет на вашем пути, — это снова Svātantrya. Эта постоянная осознанность единства во всём является настоящей Свободой. Нет достижения более великого, чем это!
Держа вышесказанное в уме, теперь читайте Tantrāloka и испытывайте Высший Восторг, дорогой Śiva.
Важно: Все, что находится в скобках и выделено курсивом в переводе, было добавлено мной, чтобы придать конкретной фразе или предложению законченный смысл. В свою очередь, всё, что находится между двойным дефисом (--...--), представляет собой уточнение дополнительной информации, также добавленной мной.
Строфы 155 - 160
ज्ञानोपायस्तु दीक्षादिक्रिया ज्ञानवियोगिनाम्।
इत्येतदधुनैवास्तां स्वप्रस्तावे भविष्यति॥१५५॥
Jñānopāyastu dīkṣādikriyā jñānaviyoginām|
Ityetadadhunaivāstāṁ svaprastāve bhaviṣyati||155||
Средством к (такого рода интуитивному) знанию (jñāna-upāyaḥ) в случае тех, кто отделён от (этого интуитивного) знания (jñāna-viyoginām), (является) ритуальная деятельность, такая как инициация и т.п. (dīkṣā-ādi-kriyā). Таким образом (iti), пусть это закончится (etad... āstām) сейчас (adhunā eva). (Эта тема) появится (bhaviṣyati) по своему собственному поводу (sva-prastāve)||155||
गुरुशास्त्रप्रमाणादेरप्युपायत्वमञ्जसा।
प्रतिभा परमेवैषा सर्वकामदुघा यतः॥१५६॥
Guruśāstrapramāṇāderapyupāyatvamañjasā|
Pratibhā paramevaiṣā sarvakāmadughā yataḥ||156||
В случае Гуру, Писания, средства познания и т.д. (guru-śāstra-pramāṇa-ādeḥ) также (api) действительно (существует) (añjasā) состояние бытия средством (upāyatvam) --т.е. Гуру, Писание, средство познания и т.д. также являются средствами--. Однако (param) эта (eṣā) Pratibhā --т.e. интуиция-- (pratibhā) (—) высшая (paramā), поскольку (yatas) она есть корова --букв. дойная корова--, исполняющая все желания (sarva-kāma-dughā)||156||
उपाययोगक्रमतो निरुपायमथाक्रमम्।
यद्रूपं तत्परं तत्त्वं तत्र तत्र सुनिश्चितम्॥१५७॥
Upāyayogakramato nirupāyamathākramam|
Yadrūpaṁ tatparaṁ tattvaṁ tatra tatra suniścitam||157||
Правильно установлено (suniścitam) здесь и там (tatra tatra), что (yad) эта (tad) Природа (rūpam), (известная как) Высший (param) Принцип (tattvam), (даже если и) лишена средств (nirupāyam) и (atha) последовательности (akramam), (достигается) через последовательное сочетание средств (upāya-yoga-kramatas)||157||
यस्तु प्रातिभबाह्यात्मसंस्कारद्वयसुन्दरः।
उक्तोऽनन्योपकार्यत्वात्स साक्षाद्वरदो गुरुः॥१५८॥
Yastu prātibhabāhyātmasaṁskāradvayasundaraḥ|
Ukto'nanyopakāryatvātsa sākṣādvarado guruḥ||158||
Гуру (saḥ... guruḥ), который (yaḥ tu) называется (uktaḥ) прекрасным, благодаря двум (факторам), а именно, внешним очистительным ритуалам и интуитивному (знанию) (prātibha-bāhya-ātma-saṁskāra-dvaya-sundaraḥ), потому что ему не помогали другие (an-anya-upakāryatvāt), лично (sākṣāt) (становится) Дарователем благ (vara-daḥ)||158||
स्वमुक्तिमात्रे कस्यापि यावद्विश्वविमोचने।
प्रतिभोदेति खद्योतरत्नतारेन्दुसूर्यवत्॥१५९॥
Svamuktimātre kasyāpi yāvadviśvavimocane|
Pratibhodeti khadyotaratnatārendusūryavat||159||
Pratibhā, или интуиция (pratibhā) возрастает (udeti) в ком-либо (kasya api) лишь для его собственного Освобождения (sva-mukti-mātre) до тех пор, пока (yāvat) (она не становится пригодной) для Освобождения вселенной (viśva-vimocane). (Она постепенно возрастает) подобно светлячку, драгоценности, звезде, луне и солнцу (khadyota-ratna-tāra-indu-sūrya-vat) --т.e. Pratibhā постепенно увеличивает свою силу--||159||
ततः प्रातिभसंवित्त्यै शास्त्रमस्मत्कृतं त्विदम्।
योऽभ्यस्येत्स गुरुर्नैव वस्त्वर्था हि विडम्बकाः॥१६०॥
Tataḥ prātibhasaṁvittyai śāstramasmatkṛtaṁ tvidam|
Yo'bhyasyetsa gururnaiva vastvarthā hi viḍambakāḥ||160||
По этой причине (tatas), тот (saḥ), кто (yaḥ) практикует (abhyasyet) это (idam) Писание (śāstram), составленной мной --букв. составленное нами-- (asmad-kṛtam tu) ради (достижения этого) интуитивного сознания (prātibha-saṁvittyai), (становится) Гуру (guruḥ). Факты (vastu-arthāḥ) вовсе не являются (na eva... hi) обманщиками (viḍambakāḥ)!||160||
Строфы 161 - 172
परोपजीविताबुद्ध्या सर्व इत्थं न भासते।
तदुक्त्या न विना वेत्ति शक्तिपातस्य मान्द्यतः॥१६१॥
Paropajīvitābuddhyā sarva itthaṁ na bhāsate|
Taduktyā na vinā vetti śaktipātasya māndyataḥ||161||
Не (na) все (yogī-s) (sarvaḥ) сияют (bhāsate) таким образом (ittham), потому что (их) интеллекты/понимание/восприятие зависит от других (para-upajīvitā-buddhyā). Без (vinā) той речи --т.e. без речи других-- (tad-uktyā) он не знает (na... vetti), ввиду слабости (māndyataḥ) Śaktipāta --нисхождения Силы, т.е. дарования Милости-- (śakti-pātasya)||161||
स्फुटमेतच्च शास्त्रेषु तेषु तेषु निरूप्यते।
किरणायां तथोक्तं च गुरुतः शास्त्रतः स्वतः॥१६२॥
ज्ञानयोग्यास्तथा केचिच्चर्यायोग्यास्तथापरे।
श्रीमन्नन्दिशिखातन्त्रे वितत्यैतन्निरूपितम्॥१६३॥
प्रश्नोत्तरमुखेनेति तदभग्नं निरूप्यते।
अनिर्देश्यः शिवस्तत्र कोऽभ्युपायो निरूप्यताम्॥१६४॥
इति प्रश्ने कृते देव्या श्रीमाञ्छम्भुर्न्यरूपयत्।
उपायोऽत्र विवेकैकः स हि हेयं विहापयन्॥१६५॥
ददात्यस्य च सुश्रोणि प्रातिभं ज्ञानमुत्तमम्।
यदा प्रतिभया युक्तस्तदा मुक्तश्च मोचयेत्॥१६६॥
परशक्तिनिपातेन ध्वस्तमायामलः पुमान्।
ननु प्राग्दीक्षया मोक्षोऽधुना तु प्रातिभात्कथम्॥१६७॥
इति देव्या कृते प्रश्ने प्रावर्तत विभोर्वचः।
दीक्षया मुच्यते जन्तुः प्रातिभेन तथा प्रिये॥१६८॥
गुर्वायत्ता तु सा दीक्षा बध्यबन्धनमोक्षणे।
प्रातिभोऽस्य स्वभावस्तु केवलीभावसिद्धिदः॥१६९॥
Sphuṭametacca śāstreṣu teṣu teṣu nirūpyate|
Kiraṇāyāṁ tathoktaṁ ca gurutaḥ śāstrataḥ svataḥ||162||
Jñānayogyāstathā keciccaryāyogyāstathāpare|
Śrīmannandiśikhātantre vitatyaitannirūpitam||163||
Praśnottaramukheneti tadabhagnaṁ nirūpyate|
Anirdeśyaḥ śivastatra ko'bhyupāyo nirūpyatām||164||
Iti praśne kṛte devyā śrīmāñchambhurnyarūpayat|
Upāyo'tra vivekaikaḥ sa hi heyaṁ vihāpayan||165||
Dadātyasya ca suśroṇi prātibhaṁ jñānamuttamam|
Yadā pratibhayā yuktastadā muktaśca mocayet||166||
Paraśaktinipātena dhvastamāyāmalaḥ pumān|
Nanu prāgdīkṣayā mokṣo'dhunā tu prātibhātkatham||167||
Iti devyā kṛte praśne prāvartata vibhorvacaḥ|
Dīkṣayā mucyate jantuḥ prātibhena tathā priye||168||
Gurvāyattā tu sā dīkṣā badhyabandhanamokṣaṇe|
Prātibho'sya svabhāvastu kevalībhāvasiddhidaḥ||169||
И (ca) это (etad) ясно описывается/исследуется (sphuṭam... nirūpyate) в различных (teṣu teṣu) Писаниях (śāstreṣu).
В Kiraṇā --а именно, в Kiraṇatantra-- (kiraṇāyām) было сказано (uktam ca) так (tathā): ('Знание обретается от) Гуру (gurutas), Писания (śāstratas) (и) Самого себя (svatas)'. Так (tathā... tathā), некоторые (kecid) пригодны для знания (jñāna-yogyāḥ), (в то время как) другие (apare) годятся для религиозных практик --"caryā" также означает "способ поведения" и "регулярное совершение всех ритуалов и обычаев"-- (caryā-yogyāḥ).
Это (etad) было описано/исследовано (nirūpitam) подробно (vitatya) в почтенном Nandiśikhātantra (śrīmat-nandiśikhātantre) с помощью вопросов и ответов (praśna-uttara-mukhena). Таким образом (iti), это (tad) (сейчас) полностью описано (abhagnam nirūpyate).
Когда был задан вопрос (praśne kṛte) Богиней (devyā): "Śiva (śivaḥ) не описуем (anirdeśyaḥ), (следовательно,) пусть буде описано (nirūpyatām) то, что (kaḥ) (является) там (tatra... iti) средством (abhyupāyaḥ)? --т.e. каково средство достижения Śiva в этом случае?--", досточтимый (śrīmān) Śambhu --т.e. Śiva-- (śambhuḥ) охарактеризовал (это следующим образом) (nyarūpayat):
"Здесь (atra) средством (upāyaḥ) (является) только различение (viveka-ekaḥ). О Ты, чьи бёдра прекрасны --Śiva обращается к Богине таким образом-- (suśroṇi), оно --т.e. различение-- (saḥ hi), заставляя (человека) отказаться (vihāpayan) от того, что должно быть оставлено (heyam), даёт (dadāti) ему (asya ca) высшее (uttamam) знание (jñānam), рождённое из Pratibhā, или интуиции (prātibham)".
"Когда (yadā) кто-то наделён (yuktaḥ) Pratibhā, или интуицией (pratibhayā), тогда (tadā) (он) освобождён (muktaḥ) и (ca) освобождает (mocayet). (Такое) человеческое существо (pumān) является тем, в ком майическое загрязнение, или mala разрушено --или также "является тем, в ком Māyā и mala, или загрязнение разрушены"-- (dhvasta-māyā-malaḥ) высшим нисхождением Силы (para-śakti-nipātena)".
Возражение/сомнение (nanu): Ранее (prāk) (утверждалось, что) Освобождение (mokṣaḥ) (достигается) через инициацию (dīkṣayā), но (tu) как (katham) (же так, что) теперь (adhunā) (говорят, будто Освобождение достигается) посредством интуитивного знания (prātibhāt)?
Таким образом (iti), когда был задан вопрос (kṛte praśne) Богиней (devyā), речь (vacas) Всепроникающего (vibhoḥ) началась (так) (prāvartata): "О дорогая (priye), ограниченная личность --букв. насекомое-- (jantuḥ) освобождается (mucyate) благодаря инициации (dīkṣayā), а также (tathā) благодаря интуитивному знанию (prātibhena). Но (tu) инициация (sā dīkṣā) зависит от Гуру (guru-āyattā) в процессе освобождения связанного человека от рабства (badhya-bandhana-mokṣaṇe). Однако (tu) интуитивное знание (prātibhaḥ), дарующее полное достижение Состояния Изоляции (kevalī-bhāva-siddhi-daḥ), (является) его (asya) сущностной природой (svabhāvaḥ)"||162-169||
केवलस्य ध्रुवं युक्तिः परतत्त्वेन सा ननु।
नृशक्तिशिवमुक्तं हि तत्त्वत्रयमिदं त्वया॥१७०॥
ना बध्यो बन्धने शक्तिः करणं कर्तृतां स्पृशत्।
शिवः कर्तेति तत्प्रोक्तं सर्वं गुर्वागमादणोः॥१७१॥
पुनर्विवेकादुक्तं तदुत्तरोत्तरमुच्यताम्।
कथं विवेकः किं वास्य देवदेव विविच्यते॥१७२॥
Kevalasya dhruvaṁ yuktiḥ paratattvena sā nanu|
Nṛśaktiśivamuktaṁ hi tattvatrayamidaṁ tvayā||170||
Nā badhyo bandhane śaktiḥ karaṇaṁ kartṛtāṁ spṛśat|
Śivaḥ karteti tatproktaṁ sarvaṁ gurvāgamādaṇoḥ||171||
Punarvivekāduktaṁ taduttarottaramucyatām|
Kathaṁ vivekaḥ kiṁ vāsya devadeva vivicyate||172||
"У того, кто изолирован (kevalasya), постоянно (имеется) (dhruvam) союз (yuktiḥ) с Высшим Принципом (para-tattvena)". Она --Богиня-- (sā) выдвигает возражение (nanu): "Эта (idam) триада принципов (tattva-trayam) —а именно, nara --ограниченное существо--, Śakti и Śiva (nṛ-śakti-śivam)— была упомянута (uktam) Тобой (tvayā). Nara --т.e. 'nṛ', которое в Именительном падеже единственного числа становится 'nā'-- (nā) (— это) связанный (badhya). Śakti (śaktiḥ), инструмент (karaṇam) в отношении (его) рабства (bandhane), касается (spṛśat) состояния делания (kartṛtām). (А) Śiva (śivaḥ) (есть) Делатель (kartā). Таким образом (iti), говорится (proktam), (что) всё (sarvam) то (tad), (чем) атомарное я --т.e. душа-- обладает (aṇoḥ), приходит от Гуру и проявленного Писания (guru-āgamāt). (Пусть) то (tad), что Выше Высшего (uttara-uttaram), (и) что, как сказано, (постигается) (uktam) через различение (vvivekāt), будет упомянуто (ucyatām) вновь (punar). О Бог Богов (deva-deva), как (katham) распознаётся различение (vivekaḥ... vivicyate)? (И) какова (kim vā) его (цель) (asya)?"||170-172||
Строфы 173 - 189
इत्युक्ते परमेशान्या जगादादिगुरुः शिवः।
शिवादितत्त्वत्रितयं तदागमवशाद्गुरोः॥१७३॥
अधरोत्तरगैर्वाक्यैः सिद्धं प्रातिभतां व्रजेत्।
दीक्षासिच्छिन्नपाशत्वाद्भावनाभावितस्य हि॥१७४॥
विकासं तत्त्वमायाति प्रातिभं तदुदाहृतम्।
भस्मच्छन्नाग्निवत्स्फौट्यं प्रातिभे गौरवागमात्॥१७५॥
बीजं कालोप्तसंसिक्तं यथा वर्धेत तत्तथा।
योगयागजपैरुक्तैर्गुरुणा प्रातिभं स्फुटेत्॥१७६॥
Ityukte parameśānyā jagādādiguruḥ śivaḥ|
Śivāditattvatritayaṁ tadāgamavaśādguroḥ||173||
Adharottaragairvākyaiḥ siddhaṁ prātibhatāṁ vrajet|
Dīkṣāsicchinnapāśatvādbhāvanābhāvitasya hi||174||
Vikāsaṁ tattvamāyāti prātibhaṁ tadudāhṛtam|
Bhasmacchannāgnivatsphauṭyaṁ prātibhe gauravāgamāt||175||
Bījaṁ kāloptasaṁsiktaṁ yathā vardheta tattathā|
Yogayāgajapairuktairguruṇā prātibhaṁ sphuṭet||176||
После того, как Высшая Госпожа --т.е. Богиня-- сказала это (iti ukte parama-īśānyā), Śiva (śivaḥ), Первый Гуру (ādi-guruḥ), ответил --букв. "Он сказал"-- (jagāt): "Триада принципов, (состоящая из) Śiva и т.д. (śiva-ādi-tattva-tritayam), достигается (siddham) утверждениями (vākyaiḥ) —содержащимися в вопросах и ответах (adhara-uttara-gaiḥ)— Гуру (guroḥ) в силу этого проявленного Писания (tad-āgama-vaśāt). (В результате, ученик) достигает (vrajet) состояния интуитивного знания (prātibhatām)".
"В случае того, кто был очищен благодаря созерцанию (bhāvanā-bhāvitasya hi), поскольку (его) узы были разрублены мечом инициации (dīkṣā-asi-chinna-pāśatvāt), Принцип (tattvam... tad), (который) расширяется (внутри него) --предполагая 'yad'-- (vikāsam... āyāti), называется (udāhṛtam) интуитивным знанием (prātibham)".
"Ясность (sphauṭyam) в отношении интуитивного знания (prātibhe) (приходит) через традиционное учение Гуру --есть и другие способы перевести это составное выражение-- (gaurava-āgamāt), подобное огню, покрытому пеплом (bhasma-channa-agni-vat). Точно так же, как (yathā) семя (bījam), посеянное и хорошо политое в (нужное) время (kāla-upta-saṁsiktaṁ), растёт (vardheta), так и (tathā) то (tad) интуитивное знание (prātibham) должно становиться явственным (sphuṭet) посредством Yoga, yāga --а именно, жертвоприношения-- и japa --т.e. нашёптывания Мантры-- (yoga-yāga-japaiḥ), сформулированными (uktaiḥ) Гуру (guruṇā)"||173-176||
विवेकोऽतीन्द्रियस्त्वेष यदायाति विवेचनम्।
पशुपाशपतिज्ञानं स्वयं निर्भासते तदा॥१७७॥
प्रातिभे तु समायाते ज्ञानमन्यत्तु सेन्द्रियम्।
वागक्षिश्रुतिगम्यं चाप्यन्यापेक्षं वरानने॥१७८॥
तत्त्यजेद्बुद्धिमास्थाय प्रदीपं तु यथा दिवा।
प्रादुर्भूतविवेकस्य स्याच्चिदिन्द्रियगोचरे॥१७९॥
दूराच्छ्रुत्यादिवेधादिवृद्धिक्रीडाविचित्रिता।
सर्वभावविवेकात्तु सर्वभावपराङ्मुखः॥१८०॥
क्रीडासु सुविरक्तात्मा शिवभावैकभावितः।
माहात्म्यमेतत्सुश्रोणि प्रातिभस्य विधीयते॥१८१॥
स्वच्छायादर्शवत्पश्येद्बहिरन्तर्गतं शिवम्।
हेयोपादेयतत्त्वज्ञस्तदा ध्यायेन्निजां चितिम्॥१८२॥
सिद्धिजालं हि कथितं परप्रत्ययकारणम्।
इहैव सिद्धाः कायान्ते मुच्येरन्निति भावनात्॥१८३॥
परभावनदार्ढ्यात्तु जीवन्मुक्तो निगद्यते।
एतत्ते प्रातिभे भेदे लक्षणं समुदाहृतम्॥१८४॥
शापानुग्रहकार्येषु तथाभ्यासेन शक्तता।
तेषूदासीनतायां तु मुच्यते मोचयेत्परान्॥१८५॥
भूतेन्द्रियादियोगेन बद्धोऽणुः संसरेद्ध्रुवम्।
स एव प्रतिभायुक्तः शक्तितत्त्वं निगद्यते॥१८६॥
तत्पातावेशतो मुक्तः शिव एव भवार्णवात्।
नन्वाचार्यात्सेन्द्रियं तज्ज्ञानमुक्तमतीन्द्रियम्॥१८७॥
विवेकजं च तद्बुद्ध्या तत्कथं स्यान्निरिन्द्रियम्।
इति पृष्टोऽभ्यधात्स्वान्तधियोर्जाड्यैकवासनात्॥१८८॥
अक्षत्वं प्रविवेकेन तच्छित्तौ भासकः शिवः।
संस्कारः सर्वभावानां परता परिकीर्तिता॥१८९॥
Viveko'tīndriyastveṣa yadāyāti vivecanam|
Paśupāśapatijñānaṁ svayaṁ nirbhāsate tadā||177||
Prātibhe tu samāyāte jñānamanyattu sendriyam|
Vāgakṣiśrutigamyaṁ cāpyanyāpekṣaṁ varānane||178||
Tattyajedbuddhimāsthāya pradīpaṁ tu yathā divā|
Prādurbhūtavivekasya syāccidindriyagocare||179||
Dūrācchrutyādivedhādivṛddhikrīḍāvicitritā|
Sarvabhāvavivekāttu sarvabhāvaparāṅmukhaḥ||180||
Krīḍāsu suviraktātmā śivabhāvaikabhāvitaḥ|
Māhātmyametatsuśroṇi prātibhasya vidhīyate||181||
Svacchāyādarśavatpaśyedbahirantargataṁ śivam|
Heyopādeyatattvajñastadā dhyāyennijāṁ citim||182||
Siddhijālaṁ hi kathitaṁ parapratyayakāraṇam|
Ihaiva siddhāḥ kāyānte mucyeranniti bhāvanāt||183||
Parabhāvanadārḍhyāttu jīvanmukto nigadyate|
Etatte prātibhe bhede lakṣaṇaṁ samudāhṛtam||184||
Śāpānugrahakāryeṣu tathābhyāsena śaktatā|
Teṣūdāsīnatāyāṁ tu mucyate mocayetparān||185||
Bhūtendriyādiyogena baddho'ṇuḥ saṁsareddhruvam|
Sa eva pratibhāyuktaḥ śaktitattvaṁ nigadyate||186||
Tatpātāveśato muktaḥ śiva eva bhavārṇavāt|
Nanvācāryātsendriyaṁ tajjñānamuktamatīndriyam||187||
Vivekajaṁ ca tadbuddhyā tatkathaṁ syānnirindriyam|
Iti pṛṣṭo'bhyadhātsvāntadhiyorjāḍyaikavāsanāt||188||
Akṣatvaṁ pravivekena tacchittau bhāsakaḥ śivaḥ|
Saṁskāraḥ sarvabhāvānāṁ paratā parikīrtitā||189||
"Но (tu) когда (yadā) это (eṣaḥ) различение (vivekaḥ), которое находится за пределами (досягаемости) indriya-s --т.e. за пределами досягаемости 5 Сил восприятия и 5 Сил действия-- (atīndriyaḥ), становится тонким различением (vivecanam), тогда (tadā) знание о связанном, узах и Господе (paśu-pāśa-pati-jñānam) сияет (nirbhāsate) само по себе (svayam). О Прекраснолицая --т.е. О Богиня-- (vara-ānane), когда интуитивное знание действительно приходит (prātibhe tu samāyāte), (он --т.e. Yogī--,) после обращения к (āsthāya) (своему) интеллекту (buddhim), должен отказаться от (tyajet) —так же, как (yathā) (он), безусловно, (отказывается от) лампы (pradīpam tu) днём (divā)— (всего) этого (tad), а именно, от (всякого) другого (anyat tu) знания (jñānam), относящегося к indriya-s --букв. с indriya-s-- (sa-indriyam), достижимого с помощью речи, зрения и слуха (vāk-akṣi-śruti-gamyam), и (ca) которое даже зависит от другого (человека) (api anya-apekṣam)".
"Сознание (cit) того, у кого (это тонкое) различение стало очевидным (prādurbhūta-vivekasya), находится (syāt) в сфере indriya-s (indriya-gocare) (и) диверсифицируется игрой (способности) слышания на большом расстоянии и т.д., просверливанию (внутренних чакр) и т.п. и увеличению (своего собственного тела) (dūrāt śruti-ādi-vedha-ādi-vṛddhi-krīḍā-vicitritā)".
"(Yogī), который избегает всех сущностей --т.e. объектов в Saṁsāra-- (sarva-bhāva-parāṅmukhaḥ) посредством (своего) различения всех сущностей (sarva-bhāva-vivekāt tu), весьма безразличен (su-virakta-ātmā) к играм --Абхинавагупта ссылается на сверхъестественные силы-- (krīḍāsu). Он лишь поглощён своим состоянием Śiva (śiva-bhāva-eka-bhāvitaḥ). О ты, чьи бёдра прекрасны (suśroṇi), это (etad) Возвышенное Состояние (māhātmyam) наделено (vidhīyate) интуитивным знанием (prātibhasya). (Этот Yogī) видит (paśyet) Śiva (śivam), пребывающим и внутри, и снаружи (bahis-antar-gatam), так же, как (он видит своё) отражение в зеркале (sva-chāyā-ādarśa-vat)".
"Тот, кто знает истину о том, от чего следует отказаться, а что принять (heya-upādeya-tattva-jñaḥ), должен затем медитировать (tadā dhyāyet) на своё собственное Сознание (nijām citim)".
"Сеть сверхъестественных сил (siddhi-jālam hi) называется (kathitam) причиной 'pratyaya" у других --'pratyaya' означает 'убеждённость, веру, уверенность, идею и т.д.'-- (para-pratyaya-kāraṇam) через (их) созерцание (bhāvanāt): 'Именно здесь (iha eva) Siddha-s --т.e. обладатели siddhi-s, или сверхъестественных сил-- (siddhāḥ) освобождаются (mucyeran) в конце (жизни) тела --т.е. когда тело умирает-- (kāya-ante... iti)'".
"Он считается (nigadyate) освободившимся при жизни (jīvanmuktaḥ) благодаря твёрдости (своего) созерцания Высшего (Принципа) (para-bhāvana-dārḍhyāt tu). Говорят, что (samudāhṛtam) эта (etad) характерная черта (lakṣaṇam), относящаяся к Твоему --т.e. Богини-- (te) типу интуитивного знания (prātibhe bhede)".
"Практикуя (abhyāsena) таким образом (tathā), (возникает) сила (śaktatā) в отношении актов (дарования) Милости или проклятия (śāpa-anugraha-kāryeṣu)".
"Но (tu) когда возникает беспристрастие (udāsīnatāyām) к ним --т.е. к этим сверхъестественным силам-- (teṣu), он освобождается (mucyate) (и) освобождает (mocayet) других (parān)".
"Атомарная душа (aṇuḥ), связанная (baddhaḥ) (своей) ассоциацией с грубыми элементами, indriya-s и т.д. (bhūta-indriya-ādi-yogena), действительно (dhruvam) трансмигрирует (saṁsaret). Сама она --т.е. та же атомарная душа-- (saḥ eva), наделённая Pratibhā, или интуицией (pratibhā-yuktaḥ), считается (nigadyate) категорией Śakti (śakti-tattvam). Пронизанная нисхождением той (Śakti) (tad-pāta-āveśatas), (эта душа является) Самим Śiva (śivaḥ eva) (и) освобождается (muktaḥ) от океана Saṁsāra --т.e. трансмиграционного существования-- (bhava-arṇavāt)".
Возражение/сомнение (Богини) (nanu): "Это (tad) знание (jñānam), (пришедшее) от Ācārya, или Гуру (ācāryāt) считается (uktam) относящимся к indriya-s (sa-indriyam), в то время как (ca) (знание), рождённое различением (viveka-jam), (находится) за пределами (достижения) indriya-s (atīndriyam). Как (katham) может то, (что создано) этим интеллектом, быть (tad-buddhyā tad... syāt) лишённым indriya-s (nis-indriyam)?".
Спрошенный (pṛṣṭaḥ) так (iti) (Śiva) сказал (abhyadhāt): "У ума и интеллекта (svānta-dhiyoḥ) (имеется) состояние органа чувств (akṣatvam), поскольку (на них воздействует) один отпечаток бесчувственности (jāḍya-eka-vāsanāt). (Устранив это,) Śiva (śivaḥ) сияет (bhāsakaḥ) в том уме --предполагая "taccittau", и здесь опечатка, которая есть и в комментарии Джаяратхи-- (tad-chittau) благодаря различению (pravivekena)".
"Скрытый отпечаток (бесчувственности) (saṁskāraḥ) считается (parikīrtitā) состоянием 'другого' --т.е. двойственности-- (paratā) в случае тех сущностей (sarva-bhāvānām)"||177-189||
Строфы 190 - 207
मनोबुद्धी न भिन्ने तु कस्मिंश्चित्कारणान्तरे।
विवेके कारणे ह्येते प्रभुशक्त्युपबृंहिते॥१९०॥
Manobuddhī na bhinne tu kasmiṁścitkāraṇāntare|
Viveke kāraṇe hyete prabhuśaktyupabṛṁhite||190||
"Ум и интеллект (manas-buddhī) не отличны/не отделены (от Господа) (na bhinne), когда существует какая-то иная причина --согласно Джаяратхе, Абхинавагупта ссылается на Śuddhavidyā, не на категорию 5, а на Абсолютную Свободу Śiva-- (kasmiṁścid kāraṇa-antare). (Когда имеется Śuddhavidyā,) те два (ete), увеличенные Силой Господа (prabhu-śakti-upabṛṁhite), (становятся) причинами (kāraṇe) различения (viveke)"||190||
न मनोबुद्धिहीनस्तु ज्ञानस्याधिगमः प्रिये।
परभावात्तु तत्सूक्ष्मं शक्तितत्त्वं निगद्यते॥१९१॥
Na manobuddhihīnastu jñānasyādhigamaḥ priye|
Parabhāvāttu tatsūkṣmaṁ śaktitattvaṁ nigadyate||191||
"О дорогая --Богиня-- (priye), тем не менее (tu), овладение (adhigamaḥ) знанием (jñānasya) не (может быть) (na) без ума и интеллекта (manas-buddhi-hīnaḥ). Из-за наличия (их) высшего (аспекта) --т.e. высшего аспекта ума и интеллекта-- (para-bhāvāt tu) тот (tad) тонкий (аспект) (sūkṣmam) называется (nigadyate) категорией Śakti (śakti-tattvam)"||191||
विवेकः सर्वभावानां शुद्धभावान्महाशयः।
बुद्धितत्त्वं तु त्रिगुणमुत्तमाधममध्यमम्॥१९२॥
अणिमादिगतं चापि बन्धकं जडमिन्द्रियम्।
ननु प्रातिभतो मुक्तौ दीक्षया किं शिवाध्वरे॥१९३॥
Vivekaḥ sarvabhāvānāṁ śuddhabhāvānmahāśayaḥ|
Buddhitattvaṁ tu triguṇamuttamādhamamadhyamam||192||
Aṇimādigataṁ cāpi bandhakaṁ jaḍamindriyam|
Nanu prātibhato muktau dīkṣayā kiṁ śivādhvare||193||
"Различение (vivekaḥ), благодаря (их) чистому существованию (śuddha-bhāvāt), (является) великой обителью/вместилищем/сосудом (mahā-āśayaḥ) всех сущностей (sarva-bhāvānām)".
"Категория интеллекта --таттва 14-- (buddhi-tattvam tu) имеет три качества (triguṇam): наилучшее, низшее и среднее (uttama-adhama-madhyamam). И даже (ca api) она --т.е. категория интеллекта-- относится к способности становиться маленькой, как атом и т.п. (aṇimā-ādi-gatam). (Когда категория интеллекта такова,) она связывает (bandhakam) (и действует, как) неодушевлённая (jaḍam) индрия (indriyam)".
(Богиня выдвигает) возражение (nanu): "При Освобождении (muktau) через интуитивное знание (prātibhatas), какой смысл в инициации/посвящения (dīkṣayā kim) в Небо Śiva --это буквальный смысл-- (śiva-adhvare)?"||192-193||
ऊचेऽज्ञाना हि दीक्षायां बालवालिशयोषितः।
पाशच्छेदाद्विमुच्यन्ते प्रबुद्ध्यन्ते शिवाध्वरे॥१९४॥
तस्माद्दीक्षा भवत्येषु कारणत्वेन सुन्दरि।
दीक्षया पाशमोक्षे तु शुद्धभावाद्विवेकजम्॥१९५॥
इत्येष पठितो ग्रन्थः स्वयं ये बोद्धुमक्षमाः।
तेषां शिवोक्तिसंवादाद्बोधो दार्ढ्यं व्रजेदिति॥१९६॥
श्रीमन्निशाटने चात्मगुरुशास्त्रवशात्त्रिधा।
ज्ञानं मुख्यं स्वोपलब्धि विकल्पार्णवतारणम्॥१९७॥
मन्त्रात्मभूतद्रव्यांशदिव्यतत्त्वादिगोचरा।
शङ्का विकल्पमूला हि शाम्येत्स्वप्रत्ययादिति॥१९८॥
Ūce'jñānā hi dīkṣāyāṁ bālavāliśayoṣitaḥ|
Pāśacchedādvimucyante prabuddhyante śivādhvare||194||
Tasmāddīkṣā bhavatyeṣu kāraṇatvena sundari|
Dīkṣayā pāśamokṣe tu śuddhabhāvādvivekajam||195||
Ityeṣa paṭhito granthaḥ svayaṁ ye boddhumakṣamāḥ|
Teṣāṁ śivoktisaṁvādādbodho dārḍhyaṁ vrajediti||196||
Śrīmanniśāṭane cātmaguruśāstravaśāttridhā|
Jñānaṁ mukhyaṁ svopalabdhi vikalpārṇavatāraṇam||197||
Mantrātmabhūtadravyāṁśadivyatattvādigocarā|
Śaṅkā vikalpamūlā hi śāmyetsvapratyayāditi||198||
(Śiva) сказал (ūce): "Невежды (ajñānāḥ hi), т.e. дети, глупцы и женщины (bāla-vāliśa-yoṣitaḥ), освобождаются (vimucyante) в процессе посвящения (dīkṣāyām) путём разрывания (своих) оков (pāśa-chedāt). (В результате,) они просыпаются (prabuddhyante) в Небе Śiva --это букв. значение "adhvara", т.e. Небо; если же предположить, что возможно "adhvara" изначально была "adhvā" (путь, дорога, направление), тогда можно сказать: "Они пробуждаются на Пути Шивы", что более логично, но маловероятно-- (śiva-adhvare). Поэтому (tasmāt), О Прекрасная женщина (sundari), инициация (dīkṣā) становится причиной (Освобождения) (bhavati... kāraṇatvena) для них (eṣu). Когда (в их случае) происходит Освобождение от оков (pāśa-mokṣe tu) с помощью инициации (dīkṣayā), (интуитивное знание), рождённое различением (viveka-jam), (возникает) вследствие (его) чистого существования (śuddha-bhāvāt)".
Таким образом (iti), эта (eṣaḥ) книга --т.e. Nandiśikhātantra-- (granthaḥ) была прочитана/изучена/упомянута (paṭhitaḥ), (дабы) сознание (bodhaḥ) тех (teṣām), кто (ye) не может (akṣamāḥ) понять (boddhum) самостоятельно (svayam), "стало устойчивым (dārḍhyam vrajet iti)" благодаря разговору, (состоящему из) слов Śiva (śiva-ukti-saṁvādāt).
И (ca) в почитаемом Niśāṭanatantra (śrīmat-niśāṭane) (сказано:) "Знание (jñānam) бывает трёх видов (tridhā) в зависимости от Самости, Гуру и Писания (ātma-guru-śāstra-vaśāt). Главное (знание) (mukhyam) (есть) Самореализация --т.e. непосредственное восприятие/осознание собственной Самости-- (sva-upalabdhi), что позволяет (человеку) пересечь океан vikalpa-s --т.е. мыслей-- (vikalpa-arṇava-tāraṇam). Благодаря собственной убеждённости (sva-pratyayāt iti), прекращается (śāmyet) сомнение (śaṅkā), коренящееся в vikalpa (vikalpa-mūlā hi), (и) чьей сферой действия являются мантры, Самость, грубые элементы, субстанции и аспекты (в жертвоприношении), божественные (ритуалы), (Высший) Принцип и т.д. (mantra-ātma-bhūta-dravya-aṁśa-divya-tattva-ādi-gocarā)"||194-198||
एनमेवार्थमन्तःस्थं गृहीत्वा मालिनीमते।
एवमस्यात्मनः काले कस्मिंश्चिद्योग्यतावशात्॥१९९॥
शैवी सम्बध्यते शक्तिः शान्ता मुक्तिफलप्रदा।
तत्सम्बन्धात्ततः कश्चित्तत्क्षणादपवृज्यते॥२००॥
इत्युक्त्वा तीव्रतीव्राख्यविषयं भाषते पुनः।
अज्ञानेन सहैकत्वं कस्यचिद्विनिवर्तते॥२०१॥
रुद्रशक्तिसमाविष्टः स यियासुः शिवेच्छया।
भुक्तिमुक्तिप्रसिद्ध्यर्थं नीयते सद्गुरुं प्रति॥२०२॥
तमाराध्य ततस्तुष्टाद्दीक्षामासाद्य शाङ्करीम्।
तत्क्षणाद्वोपभोगाद्वा देहपाताच्छिवं व्रजेत्॥२०३॥
अस्यार्थ आत्मनः काचित्कलनामर्शनात्मिका।
स्वं रूपं प्रति या सैव कोऽपि काल इहोदितः॥२०४॥
योग्यता शिवतादात्म्ययोगार्हत्वमिहोच्यते।
पूर्वं किं न तथा कस्मात्तदैवेति न सङ्गतम्॥२०५॥
तथाभासनमुज्झित्वा न हि कालोऽस्ति कश्चन।
स्वातन्त्र्यात्तु तथाभासे कालशक्तिर्विजृम्भताम्॥२०६॥
न तु पर्यनुयुक्त्यै सा शिवे तन्महिमोदिता।
ननु शैवी महाशक्तिः सम्बद्धैवात्मभिः स्थिता।
सत्यं साच्छादनात्मा तु शान्ता त्वेषा स्वरूपदृक्॥२०७॥
Enamevārthamantaḥsthaṁ gṛhītvā mālinīmate|
Evamasyātmanaḥ kāle kasmiṁścidyogyatāvaśāt||199||
Śaivī sambadhyate śaktiḥ śāntā muktiphalapradā|
Tatsambandhāttataḥ kaścittatkṣaṇādapavṛjyate||200||
Ityuktvā tīvratīvrākhyaviṣayaṁ bhāṣate punaḥ|
Ajñānena sahaikatvaṁ kasyacidvinivartate||201||
Rudraśaktisamāviṣṭaḥ sa yiyāsuḥ śivecchayā|
Bhuktimuktiprasiddhyarthaṁ nīyate sadguruṁ prati||202||
Tamārādhya tatastuṣṭāddīkṣāmāsādya śāṅkarīm|
Tatkṣaṇādvopabhogādvā dehapātācchivaṁ vrajet||203||
Asyārtha ātmanaḥ kācitkalanāmarśanātmikā|
Svaṁ rūpaṁ prati yā saiva ko'pi kāla ihoditaḥ||204||
Yogyatā śivatādātmyayogārhatvamihocyate|
Pūrvaṁ kiṁ na tathā kasmāttadaiveti na saṅgatam||205||
Tathābhāsanamujjhitvā na hi kālo'sti kaścana|
Svātantryāttu tathābhāse kālaśaktirvijṛmbhatām||206||
Na tu paryanuyuktyai sā śive tanmahimoditā|
Nanu śaivī mahāśaktiḥ sambaddhaivātmabhiḥ sthitā|
Satyaṁ sācchādanātmā tu śāntā tveṣā svarūpadṛk||207||
В Mālinīmatatantra --т.е. в Mālinīvijayottaratantra-- (mālinīmate), воспринимая (gṛhītvā) эту (enam eva) внутреннюю (antaḥstham) реальность (artham), (Śiva сказал): "Таким образом (evam), в случае той Ātmā, или Самости (asya ātmanaḥ), вследствие её пригодности --из-за пригодности той Ātmā-- (yogyatā-vaśāt), в какой-то момент (kāle kasmiṁścid) мирная (śāntā) Сила (śaktiḥ) Śiva (śaivī), дарующая плод духовного Освобождения (mukti-phala-pradā), входит в контакт (с ней --с Ātmā--) --т.е. возникает связь с такой Силой-- (sambadhyate). После этого соединения с Ней --с Силой Śiva-- (tad-sambandhāt tatas) кто-то (kaścid) немедленно освобождается (tad-kṣaṇāt apavṛjyate)". Сказав так (iti uktvā) (в отношении Śaktipāta), чья сфера влияния зовётся "интенсивно-сильная/интенсивная" (tīvra-tīvra-ākhya-viṣayam), (Śiva) говорит (bhāṣate) вновь (punar): "В случае кого-то (ещё) (kasyacid) (через некоторое время его) союз (ekatvam) с (saha) неведением (ajñānena) прекращается (vinivartate). Тот, кто погружён в Силу Rudra --Śiva--, стремится идти (к истинному Гуру) (rudra-śakti-samāviṣṭaḥ saḥ yiyāsuḥ), (затем,) по Воле Śiva (śiva-icchayā), он направляется (nīyate) к истинному Гуру (sat-gurum prati) для получения мирского наслаждения и духовного Освобождения (bhukti-mukti-prasiddhi-artham). После поклонения (ārādhya) ему --т.е. после поклонения истинному Гуру-- (tam) (и) после получения (āsādya) инициации Śaṅkara --Śiva-- (dīkṣām... śāṅkarīm) от того довольного (Гуру) (tatas tuṣṭāt), (истинный искатель) немедленно (получает мирское наслаждение и духовное Освобождение и умирает) (tad-kṣaṇāt), либо (vā... vā) после наслаждения (некоторое время при жизни) (upabhogāt) он достигает Śiva (śivam vrajet) после потери --смерти-- тела (deha-pātāt)".
Его (asya) значение (arthaḥ): "В случае Ātmā, или Самости (ātmanaḥ) определённая (kācid) деятельность (kalanā...sā eva), которая (yā) имеет отношение к осознанности (āmarśana-ātmikā), (направлена) на (prati) собственную природу (svam rūpam)". (Вот почему) здесь (iha) сказано (uditaḥ): "некоторое (ko'pi) время (kālaḥ)". Здесь (iha) говорится (ucyate), что пригодность (yogyatā) (той Ātmā) достойна союза и отождествления с Śiva (śiva-tādātmya-yoga-arhatvam).
(Возражение:) "Почему (kim... kasmāt) (это случилось) так (tathā) именно в тот момент (tadā eva), а не (na) раньше (pūrvam... iti)?", некорректно (na saṅgatam), (поскольку) помимо проявления (ābhāsanam ujjhitvā) таким образом (tathā), никакого времени нет вообще (na hi kālaḥ asti kaścana).
Поэтому проявляясь (tathā ābhāse) благодаря (Его) Абсолютной Свободе (svātantryāt tu), сила времени (kāla-śaktiḥ) раскрывается (vijṛmbhatām). Это (sā) её величие/могущество/великолепие --т.е. силы времени-- (tad-mahimā), которое возникло (uditā) в Śiva (śive), никоим образом не является (na tu) порицанием (Его) --странное значение, но "paryanuyukti" означает "порицание/осуждение"-- (paryanuyuktyai).
Возражение (nanu): Великая Сила (mahā-śaktiḥ) Śiva (śaivī) остаётся (sthitā) связанной (sambaddhā) с 'я/самостями' --т.e. с индивидуальными душами-- (ātmabhiḥ). (Abhinavagupta говорит сейчас:) "Верно (satyam), но (tu) (только когда Великая Сила) действует как покров (sa-ācchādana-ātmā). Однако (tu), (когда) эта (Великая Сила) (eṣā) (—) мирная (śāntā), (она) воспринимает (собственную) сущностную природу (svarūpa-dṛk)"||199-207||
Строфы 208 - 212
क्षोभो हि भेद एवैक्यं प्रशमस्तन्मयी ततः॥२०८॥
Kṣobho hi bheda evaikyaṁ praśamastanmayī tataḥ||208||
Возбуждение (kṣobhaḥ) несомненно (является) (hi) двойственностью (bhedaḥ eva), (в то время как) единство (aikyam) (— это) покой (praśamaḥ). Таким образом (tatas), (Великая Сила Śiva) состоит из той (двойственной природы) (tad-mayī)||208||
तया शान्त्या तु सम्बद्धः स्थितः शक्तिस्वरूपभाक्।
त्यक्ताणुभावो भवति शिवस्तच्छक्तिदार्ढ्यतः॥२०९॥
Tayā śāntyā tu sambaddhaḥ sthitaḥ śaktisvarūpabhāk|
Tyaktāṇubhāvo bhavati śivastacchaktidārḍhyataḥ||209||
Тот, кто пребывает (sthitaḥ) связанным (sambaddhaḥ) с тем Покоем (tayā śāntyā tu), обладает сущностной природой Śakti (śakti-svarūpa-bhāk). (Такой Yogī), который отказался от состояния атомарной индивидуальной души (tyakta-aṇu-bhāvaḥ), становится (bhavati) Śiva (śivaḥ), благодаря прочности той Śakti, или Силы (tad-śakti-dārḍhyatas)||209||
तत्रापि तारतम्यादिवशाच्छीघ्रचिरादितः।
देहपातो भवेदस्य यद्वा काष्ठादितुल्यता॥२१०॥
समस्तव्यवहारेषु पराचीनितचेतनः।
तीव्रतीव्रमहाशक्तिसमाविष्टः स सिध्यति॥२११॥
एवं प्राग्विषयो ग्रन्थ इयानन्यत्र तु स्फुटम्।
ग्रन्थान्तरं मध्यतीव्रशक्तिपातांशसूचकम्॥२१२॥
Tatrāpi tāratamyādivaśācchīghracirāditaḥ|
Dehapāto bhavedasya yadvā kāṣṭhāditulyatā||210||
Samastavyavahāreṣu parācīnitacetanaḥ|
Tīvratīvramahāśaktisamāviṣṭaḥ sa sidhyati||211||
Evaṁ prāgviṣayo grantha iyānanyatra tu sphuṭam|
Granthāntaraṁ madhyatīvraśaktipātāṁśasūcakam||212||
Даже (api) там (tatra), в зависимости от градации (интенсивности Śaktipāta) и т.д. (tāratamya-ādi-vaśāt), имеет место (bhavet) падение/потеря тела (deha-pātaḥ) быстро или через некоторое время и т.д. (śīghra-cira-āditas), или также (yad vā) для него --т.е. для тела-- (asya) (может наступить) состояние, тождественное состоянию бревна и т.д. (kāṣṭhā-ādi-tulyatā).
Тот (saḥ) достигает успеха (sidhyati), кто погружён в Великую Śakti (в её аспекте, известном как) интенсивно-сильный/интенсивный (tīvra-tīvra-mahā-śakti-samāviṣṭaḥ), (и) чей ум отстранён от (parācīnita-cetanaḥ) всей мирской деятельности (samasta-vyavahāreṣu).
Поэтому (evam) таковы (iyān) строфы (granthaḥ), имеющие отношение к первой теме --т.e. с интенсивно-сильным/интенсивным аспектом Śaktipāta-- (prāk-viṣayaḥ). Но (tu) другие строфы (grantha-antaram) ясно (sphuṭam) относятся к другой (теме) (anyatra), (т.e. эти другие строфы) показывают аспект, (известный как) средне-сильный/интенсивный Śaktipāta (madhya-tīvra-śakti-pāta-aṁśa-sūcakam)||210-212||
Строфы 213 - 226
अज्ञानरूपता पुंसि बोधः सङ्कोचिते हृदि।
सङ्कोचे विनिवृत्ते तु स्वस्वभावः प्रकाशते॥२१३॥
Ajñānarūpatā puṁsi bodhaḥ saṅkocite hṛdi|
Saṅkoce vinivṛtte tu svasvabhāvaḥ prakāśate||213||
Когда сердце --это относится к Высшему Сознанию-- сжимается (saṅkocite hṛdi), сознание (bodhaḥ) в индивидуальной душе (puṁsi) принимает форму неведения (ajñāna-rūpatā). Но (tu) когда сжатие прекращается (saṅkoce vinivṛtte), его собственная сущностная природа (sva-svabhāvaḥ) сияет/становится очевидной (prakāśate)||213||
रुद्रशक्तिसमाविष्ट इत्यनेनास्य वर्ण्यते।
चिह्नवर्गो य उक्तोऽत्र रुद्रे भक्तिः सुनिश्चला॥२१४॥
मन्त्रसिद्धिः सर्वतत्त्ववशित्वं कृत्यसम्पदः।
कवित्वं सर्वशास्त्रार्थबोद्धृत्वमिति तत्क्रमात्॥२१५॥
स्वतारतम्ययोगात्स्यादेषां व्यस्तसमस्तता।
तत्रापि भुक्तौ मुक्तौ च प्राधान्यं चर्चयेद्बुधः॥२१६॥
Rudraśaktisamāviṣṭa ityanenāsya varṇyate|
Cihnavargo ya ukto'tra rudre bhaktiḥ suniścalā||214||
Mantrasiddhiḥ sarvatattvavaśitvaṁ kṛtyasampadaḥ|
Kavitvaṁ sarvaśāstrārthaboddhṛtvamiti tatkramāt||215||
Svatāratamyayogātsyādeṣāṁ vyastasamastatā|
Tatrāpi bhuktau muktau ca prādhānyaṁ carcayedbudhaḥ||216||
"Погружённый в Силу Rudra (rudra-śakti-samāviṣṭaḥ iti)"— этой (фразой) (anena) описана (varṇyate) его (asya) группа знаков/признаков (cihna-vargaḥ), которая (yaḥ) была упомянута (uktaḥ) здесь --а именно, в Mālinīvijayottaratantra-- (atra). (Теперь признаки) в их (обычном) порядке (tad-kramāt): "(1) Совершенно прочная --букв. совершенно неизменная-- (suniścalā) преданность (bhaktiḥ) Rudra --т.e. Śiva-- (rudre), (2) совершенство касательно Мантр (mantra-siddhiḥ), (3) сила, или власть над всеми категориями (sarva-tattva-vaśitvam), (4) успех в делах (kṛtya-sampadaḥ), (5) поэтический дар (kavitvam) (и) (6) понимание смысла всех Писаний (sarva-śāstra-artha-boddhṛtvam iti)". Там (tatra) также (api), в зависимости от собственной градации (sva-tāratamya-yogāt), имеется (syāt) состояние как индивидуальное, так и коллективное (vyasta-samastatā) в их случае --т.е. в случае тех 6 признаков/знаков; в целом, эти шесть признаков могут присутствовать по отдельности или совместно в просветлённом Yogī-- (eṣām). Мудрый человек (budhaḥ) должен знать --если это имеет смысл в данном контексте-- (carcayet), (что некоторые признаки) преимущественно --букв. преобладание-- (prādhānyam) связаны с bhukti --с мирским достижением, т.е. сверхъестественными силами-- (bhuktau), в то время как (ca) (другие) относятся к Освобождению (muktau) --структура санскрита здесь странная--||214-216||
स इत्यन्तो ग्रन्थ एष द्वितीयविषयः स्फुटः।
अन्यस्तु मन्दतीव्राख्यशक्तिपातविधिं प्रति॥२१७॥
मन्दतीव्राच्छक्तिबलाद्यियासास्योपजायते।
शिवेच्छावशयोगेन सद्गुरुं प्रति सोऽपि च॥२१८॥
अत्रैव लक्षितः शास्त्रे यदुक्तं परमेष्ठिना।
यः पुनः सर्वतत्त्वानि वेत्त्येतानि यथार्थतः॥२१९॥
स गुरुर्मत्समः प्रोक्तो मन्त्रवीर्यप्रकाशकः।
दृष्टाः सम्भावितास्तेन स्पृष्टाश्च प्रीतचेतसा॥२२०॥
नराः पापैः प्रमुच्यन्ते सप्तजन्मकृतैरपि।
ये पुनर्दीक्षितास्तेन प्राणिनः शिवचोदिताः॥२२१॥
ते यथेष्टं फलं प्राप्य पदं गच्छन्त्यनामयम्।
किं तत्त्वं तत्त्ववेदी क इत्यामर्शनयोगतः॥२२२॥
प्रतिभानात्सुःऋत्सङ्गाद्गुरौ जिगमिषुर्भवेत्।
एवं जिगमिषायोगादाचार्यः प्राप्यते स च॥२२३॥
तारतम्यादियोगेन संसिद्धः संस्कृतोऽपि च।
प्राग्भेदभागी झटिति क्रमात्सामस्त्यतोंऽशतः॥२२४॥
इत्यादिभेदभिन्नो हि गुरोर्लाभ इहोदितः।
तस्माद्दीक्षां स लभते सद्य एव शिवप्रदाम्॥२२५॥
ज्ञानरूपां यथा वेत्ति सर्वमेव यथार्थतः।
जीवन्मुक्तः शिवीभूतस्तदैवासौ निगद्यते॥२२६॥
Sa ityanto grantha eṣa dvitīyaviṣayaḥ sphuṭaḥ|
Anyastu mandatīvrākhyaśaktipātavidhiṁ prati||217||
Mandatīvrācchaktibalādyiyāsāsyopajāyate|
Śivecchāvaśayogena sadguruṁ prati so'pi ca||218||
Atraiva lakṣitaḥ śāstre yaduktaṁ parameṣṭhinā|
Yaḥ punaḥ sarvatattvāni vettyetāni yathārthataḥ||219||
Sa gururmatsamaḥ prokto mantravīryaprakāśakaḥ|
Dṛṣṭāḥ sambhāvitāstena spṛṣṭāśca prītacetasā||220||
Narāḥ pāpaiḥ pramucyante saptajanmakṛtairapi|
Ye punardīkṣitāstena prāṇinaḥ śivacoditāḥ||221||
Te yatheṣṭaṁ phalaṁ prāpya padaṁ gacchantyanāmayam|
Kiṁ tattvaṁ tattvavedī ka ityāmarśanayogataḥ||222||
Pratibhānātsuḥṛtsaṅgādgurau jigamiṣurbhavet|
Evaṁ jigamiṣāyogādācāryaḥ prāpyate sa ca||223||
Tāratamyādiyogena saṁsiddhaḥ saṁskṛto'pi ca|
Prāgbhedabhāgī jhaṭiti kramātsāmastyato'ṁśataḥ||224||
Ityādibhedabhinno hi gurorlābha ihoditaḥ|
Tasmāddīkṣāṁ sa labhate sadya eva śivapradām||225||
Jñānarūpāṁ yathā vetti sarvameva yathārthataḥ|
Jīvanmuktaḥ śivībhūtastadaivāsau nigadyate||226||
Таким образом (iti), это самая (saḥ... eṣaḥ) последняя (antaḥ) строфа (granthaḥ), которая явно --букв. "ясно", предполагая "sphuṭam"-- относится ко второй теме --вторая тема — это, очевидно, средне-интенсивный аспект Śaktipāta-- (dvitīya-viṣayaḥ sphuṭaḥ). Однако (tu) другая (строфа) (anyaḥ) касается (prati) процедуры Śaktipāta, называемого слабо-интенсивным (manda-tīvra-ākhya-śakti-pāta-vidhim).
Благодаря силе слабо-интенсивного Śakti(pāta) (manda-tīvrāt śakti-balāt) у него --искателя-- (asya) возникает (upajāyate) желание идти (yiyāsā) к истинному Гуру (sat-gurum prati) под влиянием Воли Śiva (śiva-icchā-vaśa-yogena). Он (saḥ) также (api ca) указан (lakṣitaḥ) в этом Писании --т.e. в Mālinīvijayottaratantra-- (atra... śāstre). (Вот,) что (yad) было сказано (uktam) Господом --букв. Тем, Кто стоит во главе-- (parameṣṭhinā):
"Однако (punar), он (saḥ) называется (proktaḥ) Гуру (guruḥ), равным (samaḥ) Мне (mad), кто (yaḥ) знает (vetti) все эти таттвы (sarva-tattvāni... etāni) такими, каковы они есть, на самом деле (yathārthataḥ), (и, следовательно,) раскрывает (prakāśakaḥ) мощь, или потенциал (vīrya) мантр (mantra). Люди (narāḥ), которых видит (dṛṣṭāḥ), почитает (sambhāvitāḥ) и (ca) трогает (spṛṣṭāḥ) тот, чей ум доволен --т.e. тот Гуру, равный Ему-- (tena... prīta-cetasā), освобождаются (pramucyante) даже от грехов (pāpaiḥ... api), совершённых в их (последних) семи рождениях (sapta-janma-kṛtaiḥ). Тем не менее (punar), те (te) живые существа (prāṇinaḥ), побуждаемые и вдохновляемые Śiva (śiva-coditāḥ), кто (ye) инициирован (dīkṣitāḥ) им --тем Гуру, равным Śiva-- (tena), после получения (prāpya) желаемого плода (yathā-īṣṭam phalam), направляются (gacchanti) к Состоянию (padam), где отсутствуют страдания --букв. где нет болезней-- (anāmayam)".
"Что (kim) (является) Истиной (tattvam)? Кто (kaḥ) знает Истину (tattva-vedī... iti)?" Благодаря этому размышлению (āmarśana-yogatas), с помощью интуиции (pratibhānāt) (и) компании друзей (suḥṛd-saṅgāt), он желает направиться --букв. становится тем, кто желает идти-- (jigamiṣuḥ bhavet) к Гуру (gurau). Таким образом (evam), благодаря желанию идти (jigamiṣā-yogāt), находится (prāpyate) Ācārya (ācāryaḥ). И (ca) он --т.е. Гуру, или Ācārya-- (saḥ), в соответствии с градацией и т.д. (Śaktipāta, что он получил) (tāratamya-ādi-yogena), (может быть) полностью совершенным (сам по себе) --т.е. без помощи другого Гуру-- (saṁsiddhaḥ), либо (api ca) (он может быть) очищен (другими Гуру) (saṁskṛtaḥ).
(Гуру), принадлежащий к первому типу (prāk-bheda-bhāgī), (возможно сам превратился в полностью совершенного Гуру) мгновенно (jhaṭiti), постепенно (kramāt), полностью (sāmastyatas), частично (aṁśatas) и т.д., т.е. здесь говорится, что достижение Гуру может быть разных типов (iti-ādi-bheda-bhinnaḥ hi guroḥ lābhaḥ iha uditaḥ). Следовательно (tasmāt), он (saḥ) получает (labhate) инициацию (dīkṣām), природа которой есть Знание (jñāna-rūpām), (и) которая дарует (Состояние) Śiva (śiva-pradām) немедленно (sadyas eva). Поскольку (yathā) он знает (vetti) всё (sarvam eva) таким, какое оно есть на самом деле (yathārthatas), он (asau) тогда считается (tadā eva... nigadyate) освобождённым при жизни (jīvanmuktaḥ), ставшим Śiva (śivī-bhūtaḥ)||217-226||
Строфы 227 - 238
देहसम्बन्धिताप्यस्य शिवतायै यतः स्फुटा।
अस्यां भेदो हि कथनात्सङ्गमादवलोकनात्॥२२७॥
शास्त्रात्सङ्क्रमणात्साम्यचर्यासन्दर्शनाच्चरोः।
मन्त्रमुद्रादिमाहात्म्यात्समस्तव्यस्तभेदतः॥२२८॥
क्रियया वान्तराकाररूपप्राणप्रवेशतः।
तदा च देहसंस्थोऽपि स मुक्त इति भण्यते॥२२९॥
उक्तं च शास्त्रयोः श्रीमद्रत्नमालागमाख्ययोः।
यस्मिन्काले तु गुरुणा निर्विकल्पं प्रकाशितम्॥२३०॥
तदैव किल मुक्तोऽसौ यन्त्रं तिष्ठति केवलम्।
प्रारब्धृकर्मसम्बन्धाद्देहस्य सुखिदुःखिते॥२३१॥
न विशङ्केत तच्च श्रीगमशास्त्रे निरूपितम्।
अविद्योपासितो देहो ह्यन्यजन्मसमुद्भुवा॥२३२॥
कर्मणा तेन बाध्यन्ते ज्ञानिनोऽपि कलेवरे।
जात्यायुर्भोगदस्यैकप्रघट्टकतया स्थितिः॥२३३॥
उक्तैकवचनाद्धिश्च यतस्तेनेति सङ्गतिः।
अभ्यासयुक्तिसङ्क्रान्तिवेधघट्टनरोधतः॥२३४॥
हुतेर्वा मन्त्रसामर्थ्यात्पाशच्छेदप्रयोगतः।
सद्योनिर्वाणदां कुर्यात्सद्यःप्राणवियोजिकाम्॥२३५॥
तत्र त्वेषोऽस्ति नियम आसन्ने मरणक्षणे।
तां कुर्यान्नान्यथारब्धृकर्म यस्मान्न शुद्ध्यति॥२३६॥
उक्तं च पूर्वमेवैतन्मन्त्रसामर्थ्ययोगतः।
प्राणैर्वियोजितोऽप्येष भुङ्क्ते शेषफलं यतः॥२३७॥
तज्जन्मशेषं विविधमतिवाह्य ततः स्फुटम्।
कर्मान्तरनिरोधेन शीघ्रमेवापवृज्यते॥२३८॥
Dehasambandhitāpyasya śivatāyai yataḥ sphuṭā|
Asyāṁ bhedo hi kathanātsaṅgamādavalokanāt||227||
Śāstrātsaṅkramaṇātsāmyacaryāsandarśanāccaroḥ|
Mantramudrādimāhātmyātsamastavyastabhedataḥ||228||
Kriyayā vāntarākārarūpaprāṇapraveśataḥ|
Tadā ca dehasaṁstho'pi sa mukta iti bhaṇyate||229||
Uktaṁ ca śāstrayoḥ śrīmadratnamālāgamākhyayoḥ|
Yasminkāle tu guruṇā nirvikalpaṁ prakāśitam||230||
Tadaiva kila mukto'sau yantraṁ tiṣṭhati kevalam|
Prārabdhṛkarmasambandhāddehasya sukhiduḥkhite||231||
Na viśaṅketa tacca śrīgamaśāstre nirūpitam|
Avidyopāsito deho hyanyajanmasamudbhuvā||232||
Karmaṇā tena bādhyante jñānino'pi kalevare|
Jātyāyurbhogadasyaikapraghaṭṭakatayā sthitiḥ||233||
Uktaikavacanāddhiśca yatasteneti saṅgatiḥ|
Abhyāsayuktisaṅkrāntivedhaghaṭṭanarodhataḥ||234||
Hutervā mantrasāmarthyātpāśacchedaprayogataḥ|
Sadyonirvāṇadāṁ kuryātsadyaḥprāṇaviyojikām||235||
Tatra tveṣo'sti niyama āsanne maraṇakṣaṇe|
Tāṁ kuryānnānyathārabdhṛkarma yasmānna śuddhyati||236||
Uktaṁ ca pūrvamevaitanmantrasāmarthyayogataḥ|
Prāṇairviyojito'pyeṣa bhuṅkte śeṣaphalaṁ yataḥ||237||
Tajjanmaśeṣaṁ vividhamativāhya tataḥ sphuṭam|
Karmāntaranirodhena śīghramevāpavṛjyate||238||
Даже если (api) в его случае --в случае этого освободившегося при жизни-- (asya) (существует) связь с телом (deha-sambandhitā), (при этом оковы отсутствуют), поскольку (yatas) (такая связь имеется), несомненно (sphuṭā), ради состояния Śiva (śivatāyai).
Её --т.e. инициации; букв. "относительно неё"-- (asyām) виды (bhedaḥ hi): (1) Через речь (Гуру) (kathanāt), (2) через встречу --может также означать сексуальную связь между Гуру и учеником-- (saṅgamāt), (3) через взгляд (Гуру) (avalokanāt), (4) через Писание (śāstrāt), (5) через передачу (saṅkramaṇāt), (6) через проявление ритуала беспристрастия (sāmya-caryā-sandarśanāt), (7) через caru --т.e. подношение из варёного риса или ячменя, которое употребляется во время жертвоприношений-- (caroḥ), (8) через величие Мантр, Mudrā-s и т.д. (mantra-mudrā-ādi-māhātmyāt), коллективно или индивидуально (samasta-vyasta-bhedataḥ), (9) через ритуал (kriyayā) или (vā) (10) через проникновение в жизненную энергию, природа и форма которой является внутренней (āntara-ākāra-rūpa-prāṇa-praveśatas).
В этом случае (tadā ca), если даже (api) он находится в теле (deha-saṁsthaḥ), он (saḥ) считается (bhaṇyate) "освобождённым" (muktaḥ iti).
И (ca) это упоминается (uktam) в двух Писаниях (śāstrayoḥ), именуемых как почтенные Ratnamālātantra и Gamatantra (śrīmat-ratnamālā-gama-ākhyayoḥ): "В тот момент (yasmin kāle tu... tadā eva), (когда) Гуру (guruṇā) проявляет (prakāśitam) Nirvikalpa --т.e. Состояние, лишённое мыслей-- (nirvikalpam), он --т.е. ученик-- (asau) (становится) безусловно (kila) освобождённым (muktaḥ). Остаётся (tiṣṭhati) только (kevalam) машина --его тело-- (yantram)".
В случае тела (dehasya) (существуют) состояния удовольствия и боли (sukhi-duḥkhite), поскольку оно --а именно, тело-- связано с кармой, которая начала своё действие (prārabdhṛ-karma-sambandhāt). Он --т.e. ученик-- не должен сомневаться (na viśaṅketa). Это (tad) описано/исследовано (nirūpitam) в почтенном Gamatantra (śrī-gama-śāstre).
Поскольку (tena) тело (dehaḥ) обслуживается неведением (avidyā-upāsitaḥ... hi) —(а неведение) возникло в предыдущих жизнях (anya-janma-samudbhuvā)—, поэтому (tena) даже Jñānī-s --освобождённые существа-- (jñāninaḥ), (пребывающие) в теле (kalevare), связаны (bādhyante) кармой (karmaṇā).
В случае (трёх видов кармы), дающих рождение, продолжительность жизни и наслаждение (jāti-āyus-bhoga-dasya), (существует) состояние (sthitiḥ) единого правила --т.e. три вида кармы образуют единство-- (eka-praghaṭṭakatayā), (которое обозначается) вышеупомянутым единственным числом (слова "karma") (ukta-ekavacanāt). И (ca) "hi" --в предыдущей строфе-- (hiḥ) (означает) "потому что" (yatas), (что) соотносится с (saṅgatiḥ) "tena" --в значении "следовательно/потому"-- (tena iti).
(Когда ученик очень особенный, Гуру) должен выполнить (kuryāt) (инициацию), которая немедленно отделяет (его --т.e. ученика--) от жизненной энергии (sadyas-prāṇa-viyojikām) (и) мгновенно даёт Освобождение (sadyas-nirvāṇa-dām). (Ему следует выполнить такой вид инициации:) через практику, через (особое) средство, через перемещение, через пронизывание, через нанесение, через препятствие (abhyāsa-yukti-saṅkrānti-vedha-ghaṭṭana-rodhatas), или же (vā) через жервоприношения (huteḥ), через действенность Мантр (mantra-sāmarthyāt), (или также) через применение перерезания уз (pāśa-cheda-prayogataḥ).
Но (tu) там --в этом виде инициации-- (tatra) существует (asti) это (eṣaḥ) ограничение (niyamaḥ): (Гуру) должен выполнять (kuryāt) его (tām), когда приближается время смерти --т.е. когда ученик вот-вот умрёт-- (āsanne maraṇa-kṣaṇe), (а) не (na) иначе (anyathā), поскольку (yasmāt) начавшаяся карма (ārabdhṛ-karma) не очищается --т.е. Гуру не может удалить её и должен ждать, пока ученик её испытает-- (śuddhyati). Это (etad) было сказано (uktam) ранее (pūrvam eva). Даже (api) тот (eṣaḥ), кто был отделён (viyojitaḥ) от жизненной энергии (prāṇaiḥ) посредством силы Манр (mantra-sāmarthya-yogatas), наслаждается (bhuṅkte) оставшимся плодом (śeṣa-phalam). Поскольку (yatas) он успешно преодолел --букв. успешно преодолев-- (ativāhya) различные остаточные (кармы) своего рождения (tad-janma-śeṣam vividham), то (tatas) он очевидно быстро освобождается (śīghram eva apavṛjyate), блокируя другие кармы (karma-antara-nirodhena)||227-238||
Строфы 239 - 249
तस्मात्प्राणहरीं दीक्षां नाज्ञात्वा मरणक्षणम्।
विदध्यात्परमेशाज्ञालङ्घनैकफला हि सा॥२३९॥
Tasmātprāṇaharīṁ dīkṣāṁ nājñātvā maraṇakṣaṇam|
Vidadhyātparameśājñālaṅghanaikaphalā hi sā||239||
Поэтому (tasmāt) (Гуру) не должен совершать (na... vidadhyāt) инициацию (dīkṣām), которая удаляет жизненную энергию (prāṇa-harīm), если он не знает --букв. не зная-- (ajñātvā) момент смерти (ученика) (maraṇa-kṣaṇam). (Почему?) Потому что (hi) она --т.е. эта инициация-- (sā) принесёт лишь плод, (называемый) нарушением повеления Высшего Господа (parama-īśa-ājñā-laṅghana-eka-phalā)||239||
एकस्त्रिकोऽयं निर्णीतः शक्तिपातेऽप्यथापरः।
तीव्रमध्ये तु दीक्षायां कृतायां न तथा दृढाम्॥२४०॥
स्वात्मनो वेत्ति शिवतां देहान्ते तु शिवो भवेत्।
उक्तं च निशिसञ्चारयोगसञ्चारशास्त्रयोः॥२४१॥
विकल्पात्तु तनौ स्थित्वा देहान्ते शिवतां व्रजेत्।
मध्यमध्ये शक्तिपाते शिवलाभोत्सुकोऽपि सन्॥२४२॥
बुभुक्षुर्यत्र युक्तस्तद्भुक्त्वा देहक्षये शिवः।
मन्दमध्ये तु तत्रैव तत्त्वे क्वापि नियोजितः॥२४३॥
देहान्ते तत्त्वगं भोगं भुक्त्वा पश्चाच्छिवं व्रजेत्।
तत्रापि तारतम्यस्य सम्भवाच्चिरशीघ्रता॥२४४॥
बह्वल्पभोगयोगश्च देहभूम्यल्पताक्रमः।
तीव्रमन्दे मध्यमन्दे मन्दमन्दे बुभुक्षुता॥२४५॥
क्रमान्मुख्यातिमात्रेण विधिनैत्यन्ततः शिवम्।
अन्ये यियासुरित्यादिग्रन्थं प्राग्ग्रन्थसङ्गतम्॥२४६॥
कुर्वन्ति मध्यतीव्राख्यशक्तिसम्पातगोचरम्।
यदा प्रतिभयाविष्टोऽप्येष संवादयोजनाम्॥२४७॥
इच्छन्यियासुर्भवति तदा नीयेत सद्गुरुम्।
न सर्वः प्रतिभाविष्टः शक्त्या नीयेत सद्गुरुम्॥२४८॥
इति ब्रूते यियासुत्वं वक्तव्यं नान्यथा ध्रुवम्।
रुद्रशक्तिसमाविष्टो नीयते सद्गुरुं प्रति॥२४९॥
Ekastriko'yaṁ nirṇītaḥ śaktipāte'pyathāparaḥ|
Tīvramadhye tu dīkṣāyāṁ kṛtāyāṁ na tathā dṛḍhām||240||
Svātmano vetti śivatāṁ dehānte tu śivo bhavet|
Uktaṁ ca niśisañcārayogasañcāraśāstrayoḥ||241||
Vikalpāttu tanau sthitvā dehānte śivatāṁ vrajet|
Madhyamadhye śaktipāte śivalābhotsuko'pi san||242||
Bubhukṣuryatra yuktastadbhuktvā dehakṣaye śivaḥ|
Mandamadhye tu tatraiva tattve kvāpi niyojitaḥ||243||
Dehānte tattvagaṁ bhogaṁ bhuktvā paścācchivaṁ vrajet|
Tatrāpi tāratamyasya sambhavācciraśīghratā||244||
Bahvalpabhogayogaśca dehabhūmyalpatākramaḥ|
Tīvramande madhyamande mandamande bubhukṣutā||245||
Kramānmukhyātimātreṇa vidhinaityantataḥ śivam|
Anye yiyāsurityādigranthaṁ prāggranthasaṅgatam||246||
Kurvanti madhyatīvrākhyaśaktisampātagocaram|
Yadā pratibhayāviṣṭo'pyeṣa saṁvādayojanām||247||
Icchanyiyāsurbhavati tadā nīyeta sadgurum|
Na sarvaḥ pratibhāviṣṭaḥ śaktyā nīyeta sadgurum||248||
Iti brūte yiyāsutvaṁ vaktavyaṁ nānyathā dhruvam|
Rudraśaktisamāviṣṭo nīyate sadguruṁ prati||249||
Эта (ayam) единственная (ekaḥ) триада (trikaḥ) (интенсивных/сильных видов Śaktipāta) была удостоверена (nirṇītaḥ). Теперь (atha) также (api) другой (вид) (aparaḥ) Śaktipāta (śaktipāte).
Когда инициация выполнена (dīkṣāyām kṛtāyām), (и) имеется интенсивно-средний (аспект Śaktipāta) (tīvra-madhye tu), (посвящённый) не знает (na... vett) до какой степени (tathā) прочно (dṛḍhām) состояние Śiva (śivatām) в его собственной Самости (sva-ātmanaḥ). Но (tu) при кончине тела (deha-ante) он становится (bhavet) Śiva (śivaḥ).
Также (ca) сказано (uktam) в Писаниях, (известных как) Niśisañcāra и Yogasañcāra (niśisañcāra-yogasañcāra-śāstrayoḥ):
После пребывания (sthitvā) в теле (tanau) из-за vikalpa --т.е. мысли-- (vikalpāt tu) он становится Śiva (śivatām vrajet) в конце жизни тела (deha-ante).
Когда имеет место средне-средний Śaktipāta (madhya-madhye śaktipāte), (инициированный,) хотя (api) страстно желает достичь Śiva (śiva-lābha-utsukaḥ... san), (он также) желает и мирских наслаждений (bubhukṣuḥ). (Поэтому) он пребывает единым (yuktaḥ) там, куда (его помещает Гуру) --т.e. в определённой таттве, или принципе и т.д.-- (yatra). Насладившись этим --т.e. испытав все эти bhukti, или мирские удовольствия-- (tad-bhuktvā), (он становится) Śiva (śivaḥ) при разрушении тела (deha-kṣaye). Но (tu) при слабо-среднем (Śaktipāta) (manda-madhye) (инициированный остаётся) именно там (tatra eva), в таттве, или принципе (tattve), т.e. там, куда (kvāpi) он был направлен (своим Гуру) (niyojitaḥ). Позже (paścāt), при кончине тела (deha-ante), испытав --букв. насладившись-- (bhuktvā) наслаждение (bhogam), находящееся в (той) таттве (tattva-gam), он становится Śiva (śivam vrajet).
Даже там (tatra api), из-за наличия (sambhavāt) градации (tāratamyasya) (в отношении эффектов среднего Śaktipāta, когда имеются) промедление и быстрота (cira-śīghratā), (происходит) единение со многими или несколькими наслаждениями (bahu-alpa-bhoga-yogaḥ), и (ca) (имеет место) последовательность малости относительно этапов тела --т.e. несколько этапов тела-- (deha-bhūmi-alpatā-kramaḥ).
При сильно-слабом (tīvra-mande), средне-слабом (madhya-mande) (и) слабо-слабом (manda-mande) (Śaktipāta) состояние желания мирских наслаждений (bubhukṣutā) (становится) постепенно и излишне главенствующим (kramāt mukhya-atimātreṇa). (Тем не менее, человек), наконец (antatas), становится Śiva (eti... śivam) благодаря предписанному ритуалу (инициации) (vidhinā).
Другие (anye) связывают строфу "(Тот, кто будучи погружённым в Силу Rudra --Śiva--), желает отправиться (к истинному Гуру) и т.д.", с предыдущей строфой --т.е. с частью "(его) союз с неведением прекращается (через некоторое время)"-- (yiyāsuḥ iti-ādi-grantham prāk-grantha-saṅgatam... kurvanti), (и говорят, что) это относится к сфере Śaktipāta, именуемого "средне-интенсивным" (madhya-tīvra-ākhya-śaktisampāta-gocaram).
Когда (yadā) он (eṣaḥ) пронизан (āviṣṭaḥ) Pratibhā, или интуицией (pratibhayā), он желает отправиться (yiyāsuḥ) к истинному Гуру (sat-gurum), желая (icchan) соответствия/согласованности --букв. "союз с соответствием", т.е. он желает, чтобы истинный Гуру согласился с его внутренним чувством-- (saṁvāda-yojanām), тогда (tadā) его ведут (к тому истинному Гуру) --lit. "он был бы приведён", в сослагательном наклонении, страдательном залоге-- (nīyeta).
Не (na) всякий (sarvaḥ), кто пронизан Pratibhā, или интуицией (pratibhā-āviṣṭaḥ), приводится (nīyeta) к истинному Гуру (sat-gurum) (её) силой --т.е. силой Pratibhā-- (śaktyā). Поэтому (iti) (Śiva) говорит (в Mālinīvijayottaratantra) (brūte), что желание идти (yiyāsutvam), в действительности (dhruvam), должно быть упомянуто (vaktavyam), (и) не (na) иначе (anyathā). (Другими словами, было недостаточно сказать только это:) "Погружённый в Силу Rudra --Śiva-- (rudra-śakti-samāviṣṭaḥ), он приводится (nīyate) к истинному Гуру (sat-gurum prati)||240-249||
Строфы 250 - 263
तेन प्राप्तविवेकोत्थज्ञानसम्पूर्णमानसः।
दार्ढ्यसंवादरूढ्यादेर्यियासुर्भवति स्फुटम्॥२५०॥
उक्तं नन्दिशिखातन्त्रे प्राच्यषट्के महेशिना।
अभिलाषः शिवे देवि पशूनां भवते तदा॥२५१॥
यदा शैवाभिमानेन युक्ता वै परमाणवः।
तदैव ते विमुक्तास्तु दीक्षिता गुरुणा यतः॥२५२॥
प्राप्तिमात्राच्च ते सिद्धसाध्या इति हि गम्यते।
तमाराध्येति तु ग्रन्थो मन्दतीव्रैकगोचरः॥२५३॥
नवधा शक्तिपातोऽयं शम्भुनाथेन वर्णितः।
इदं सारमिह ज्ञेयं परिपूर्णचिदात्मनः॥२५४॥
प्रकाशः परमः शक्तिपातोऽवच्छेदवर्जितः।
तथाविधोऽपि भोगांशावच्छेदेनोपलक्षितः॥२५५॥
अपरः शक्तिपातोऽसौ पर्यन्ते शिवताप्रदः।
उभयत्रापि कर्मादेर्मायान्तर्वर्तिनो यतः॥२५६॥
नास्ति व्यापार इत्येवं निरपेक्षः स सर्वतः।
तेन मायान्तराले ये रुद्रा ये च तदूर्ध्वतः॥२५७॥
स्वाधिकारक्षये तैस्तैर्भैरवीभूयते हठात्।
ये मायया ह्यनाक्रान्तास्ते कर्माद्यनपेक्षिणः॥२५८॥
शक्तिपातवशादेव तां तां सिद्धिमुपाश्रिताः।
ननु पूजाजपध्यानशङ्करसेवनादिभिः॥२५९॥
ते मन्त्रादित्वमापन्नाः कथं कर्मानपेक्षिणः।
मैवं तथाविधोत्तीर्णशिवध्यानजपादिषु॥२६०॥
प्रवृत्तिरेव प्रथममेषां कस्माद्विविच्यताम्।
कर्मतत्साम्यवैराग्यमलपाकादि दूषितम्॥२६१॥
ईश्वरेच्छा निमित्तं चेच्छक्तिपातैकहेतुता।
जपादिका क्रियाशक्तिरेवेत्थं न तु कर्म तत्॥२६२॥
कर्म तल्लोकरूढं हि यद्भोगमवरं ददत्।
तिरोधत्ते भोक्तृरूपं सञ्ज्ञायां तु न नो भरः॥२६३॥
Tena prāptavivekotthajñānasampūrṇamānasaḥ|
Dārḍhyasaṁvādarūḍhyāderyiyāsurbhavati sphuṭam||250||
Uktaṁ nandiśikhātantre prācyaṣaṭke maheśinā|
Abhilāṣaḥ śive devi paśūnāṁ bhavate tadā||251||
Yadā śaivābhimānena yuktā vai paramāṇavaḥ|
Tadaiva te vimuktāstu dīkṣitā guruṇā yataḥ||252||
Prāptimātrācca te siddhasādhyā iti hi gamyate|
Tamārādhyeti tu grantho mandatīvraikagocaraḥ||253||
Navadhā śaktipāto'yaṁ śambhunāthena varṇitaḥ|
Idaṁ sāramiha jñeyaṁ paripūrṇacidātmanaḥ||254||
Prakāśaḥ paramaḥ śaktipāto'vacchedavarjitaḥ|
Tathāvidho'pi bhogāṁśāvacchedenopalakṣitaḥ||255||
Aparaḥ śaktipāto'sau paryante śivatāpradaḥ|
Ubhayatrāpi karmādermāyāntarvartino yataḥ||256||
Nāsti vyāpāra ityevaṁ nirapekṣaḥ sa sarvataḥ|
Tena māyāntarāle ye rudrā ye ca tadūrdhvataḥ||257||
Svādhikārakṣaye taistairbhairavībhūyate haṭhāt|
Ye māyayā hyanākrāntāste karmādyanapekṣiṇaḥ||258||
Śaktipātavaśādeva tāṁ tāṁ siddhimupāśritāḥ|
Nanu pūjājapadhyānaśaṅkarasevanādibhiḥ||259||
Te mantrāditvamāpannāḥ kathaṁ karmānapekṣiṇaḥ|
Maivaṁ tathāvidhottīrṇaśivadhyānajapādiṣu||260||
Pravṛttireva prathamameṣāṁ kasmādvivicyatām|
Karmatatsāmyavairāgyamalapākādi dūṣitam||261||
Īśvarecchā nimittaṁ cecchaktipātaikahetutā|
Japādikā kriyāśaktirevetthaṁ na tu karma tat||262||
Karma tallokarūḍhaṁ hi yadbhogamavaraṁ dadat|
Tirodhatte bhoktṛrūpaṁ sañjñāyāṁ tu na no bharaḥ||263||
По этой причине (tena), тот, чей ум полон знания, возникающего из достигнутого различения (prāpta-viveka-uttha-jñāna-sampūrṇa-mānasaḥ), несомненно (sphuṭam), становится (bhavati) тем, кто желает направиться к (истинному Гуру) (yiyāsuḥ) для установления прочного соответствия и т.д. --букв. "из-за установления прочного соответствия и т.д."-- (dārḍhya-saṁvāda-rūḍhi-ādeḥ).
Великим Господом (mahā-īśinā) было сказано (uktam) в Nandiśikhātantra (nandiśikhā-tantre) —(а именно,) в первом (разделе), состоящем из шести (тысяч) строф (prācya-ṣaṭke)—: "О Богиня Śivā --т.e. Śakti-- (śive devi), затем (tadā) у ограниченных существ (paśūnām) имеется --"bhavate" редко встречается в текстах, а "bhavati" гораздо более обычное-- (bhavate) желание (стать Śiva) (abhilāṣaḥ). Когда (yadā) высшие индивидуальные души (parama-aṇavaḥ) безусловно соединяются (с Śiva) (yuktāḥ vai), осознавая себя Śiva --букв. через концепцию, относящуюся к Śiva-- (śaiva-abhimānena), тогда (tadā eva) они (te) (становятся) полностью освобождёнными (vimuktāḥ tu), поскольку (yatas) были инициированы (dīkṣitāḥ) Гуру (guruṇā). И (ca) только благодаря (этому) достижению (prāpti-mātrāt), они (te) (становятся) людьми, осуществившими то, что должно быть сделано (siddhasādhyāḥ). (Это) следует понимать (gamyate) так (iti hi)".
Строфа (granthaḥ) "После поклонения (ārādhya) ему --т.e. истинному Гуру-- (tam... iti)" --строфа из Mālinīvijayottaratantra 1.45-- находится лишь в сфере слабо-сильного/интенсивного (Śaktipāta) (manda-tīvra-eka-gocaraḥ).
Этот (ayam) девятикратный (navadhā) Śaktipāta (śaktipātaḥ) был описан (varṇitaḥ) Śambhunātha --Kulaguru Абхинавагупты-- (śambhunāthena).
Эта (idam) сущность/суть (sāram) здесь (ia) должна быть познана (jñeyam): Высший (paramaḥ) Śaktipāta (śaktipātaḥ), лишённый ограничений (avaccheda-varjitaḥ), (есть) Свет (prakāśaḥ) Самости, являющейся совершенно чистым Сознанием (paripūrṇa-cit-ātmanaḥ). Невысший --т.e. низший-- (aparaḥ) Śaktipāta (śaktipātaḥ) (является) также подобным (tathāvidhaḥ api), (но) характеризуется (upalakṣitaḥ) ограниченностью аспекта, (именуемого) мирским наслаждением (bhoga-aṁśa-avacchedena). В конце (paryante), он --т.е. невысший/низший Śaktipāta-- (asau) дарует состояние Śiva (śivatā-pradaḥ).
Таким образом (iti evam) он --т.e. Śaktipāta-- (saḥ) (является) полностью (sarvatas) независимым (nirapekṣaḥ), потому что (yatas) даже (api) в обоих (видах Śaktipāta) (ubhayatra) отсутствует (na asti) действие (vyāpāraḥ) кармы и пр. (karma-ādeḥ), находящееся в Māyā (māyā-antar-vartinaḥ).
По этой причине (tena), Rudra-s (rudrāḥ), которые (ye) (находятся) внутри Māyā (māyā-antarāle), и (ca) те, кто (ye) расположен выше --т.e. выше тех Rudra-s-- (tad-ūrdhvataḥ), когда их позиции/'должности' подходят к концу (sva-adhikāra-kṣaye), каждый из них непременно становится тождественным Bhairava (taiḥ taiḥ bhairavī-bhūyate haṭhāt). Несомненно (hi), те (te), кто (ye) не порабощён (anākrāntāḥ) Māyā (māyayā), будучи независимыми от кармы и т.д. (karma-ādi-anapekṣiṇaḥ), достигают (upāśritāḥ) различных сверхъестественных сил --также, "совершенств, достижений и т.п."-- (tām tām siddhim) благодаря силе Śaktipāta (śaktipāta-vaśāt eva).
Возражение/сомнение (nanu): Они (te) достигли (āpannāḥ) состояния Мантры и т.д. (mantra-ādi-tvam) благодаря поклонению, нашёптыванию мантр, медитации, служению Śaṅkara --т.e. Śiva-- и т.д. (pūjā-japa-dhyāna-śaṅkara-sevana-ādibhiḥ). (Следовательно,) как (katham) они (могут быть) независимыми от кармы (karma-anapekṣiṇaḥ)?
Не так! --т.e. "это не так!"-- (mā evam). Пусть (это) будет распознано (vivicyatām): Откуда (kasmāt) (возникло) их (eṣām) первоначальное движение/импульс --"prathamam" буквально означает "во-первых"-- (pravṛttiḥ eva prathamam) к нашептыванию мантр, медитации на трансцендентного Śiva и пр. (tathāvidha-uttīrṇa-śiva-dhyāna-japa-ādiṣu)?
(Всё это в качестве причины их движения к духовным практикам уже) было осуждено (dūṣitam): равенство карм, отречение, зрелость mala-s, или загрязнений и т.д. (karma-tad-sāmya-vairāgya-mala-pāka-ādi). Если (ced) Воля Господа (īśvara-icchā) (есть) причина (nimittam), (тогда) единственной причиной является Śaktipāta (śakti-pāta-eka-hetutā).
Сама Сила Действия (kriyā-śaktiḥ eva) (проявляется как) нашептывание Мантр и пр. (japa-ādikā). Таким образом (ittham), это (tad) вовсе не (na tu) карма (karma). Потому что (hi) карма (karma) в общеупотребительном смысле известна (loka-rūḍham), (как) то (tad), что (yad) давая (dadat) низшее (avaram) мирское наслаждение (bhogam avaram), скрывает (tirodhatte) природу наслаждающегося --т.е. субъекта-- (bhoktṛ-rūpam). Но (tu) не должно быть (na no) (такого) бремени --т.е. такой важности-- (bharaḥ) в отношении (простого) имени (sañjñāyām)||250-263||
Строфы 264 - 277
तेषां भोगोत्कता कस्मादिति चेद्दत्तमुत्तरम्।
चित्राकारप्रकाशोऽयं स्वतन्त्रः परमेश्वरः॥२६४॥
स्वातन्त्र्यात्तु तिरोभावबन्धो भोगेऽस्य भोक्तृताम्।
पुष्णन्स्वं रूपमेव स्यान्मलकर्मादिवर्जितम्॥२६५॥
Teṣāṁ bhogotkatā kasmāditi ceddattamuttaram|
Citrākāraprakāśo'yaṁ svatantraḥ parameśvaraḥ||264||
Svātantryāttu tirobhāvabandho bhoge'sya bhoktṛtām|
Puṣṇansvaṁ rūpameva syānmalakarmādivarjitam||265||
Если (ced) (кто-то спросил:) "Откуда (kasmāt) (берётся) их (teṣām) сильное стремление к мирскому наслаждению (bhoga-utkatā... iti)?", (то) ответ (uttaram) дан (такой) (dattam): "Этот (ayam) Свободный (svatantraḥ) Высший Господь (parama-īśvaraḥ) (есть) Свет, (проявляющийся как) различные формы (citra-ākāra-prakāśaḥ). Благодаря (Своей собственной) Абсолютной Свободе (svātantryāt tu), (Он становится) душой, скованной сокрытием (tirobhāva-bandhaḥ), (а когда) Он питает (puṣṇan) её --т.e. души, скованной сокрытием-- (asya) субъективность --букв. состояние наслаждающегося-- (bhoktṛtām) во время мирского наслаждения (bhoge), проявляется --букв. имеет место-- (syāt) Его собственная (svam) природа (rūpam eva), лишённая mala, или загрязнения, кармы и пр. (mala-karma-ādi-varjitam)"||264-265||
उक्तं सेयं क्रियाशक्तिः शिवस्य पशुवर्तिनी।
बन्धयित्रीति तत्कर्म कथ्यते रूपलोपकृत्॥२६६॥
ज्ञाता सा च क्रियाशक्तिः सद्यः सिद्ध्युपपादिका।
अविच्छिन्नस्वात्मसंवित्प्रथा सिद्धिरिहोच्यते॥२६७॥
सा भोगमोक्षस्वातन्त्र्यमहालक्ष्मीरिहाक्षया।
विष्ण्वादिरूपता देवे या काचित्सा निजात्मना॥२६८॥
भेदयोगवशान्मायापदमध्यव्यवस्थिता।
तेन तद्रूपतायोगाच्छक्तिपातः स्थितोऽपि सन्॥२६९॥
तावन्तं भोगमाधत्ते पर्यन्ते शिवतां न तु।
यथा स्वातन्त्र्यतो राजाप्यनुगृह्णाति कञ्चन॥२७०॥
ईशशक्तिसमावेशात्तथा विष्ण्वादयोऽप्यलम्।
मायागर्भाधिकारीयशक्तिपातवशात्ततः॥२७१॥
कोऽपि प्रधानपुरुषविवेकी प्रकृतेर्गतः।
उत्कृष्टात्तत एवाशु कोऽपि बुद्ध्वा विवेचिताम्॥२७२॥
क्षणात्पुंसः कलायाश्च पुम्मायान्तरवेदकः।
कलाश्रयस्याप्यत्यन्तं कर्मणो विनिवर्तनात्॥२७३॥
ज्ञानाकलः प्राक्तनस्तु कर्मी तस्याश्रयस्थितेः।
स परं प्रकृतेर्बुध्ने सृष्टिं नायाति जातुचित्॥२७४॥
मायाधरे तु सृज्येतानन्तेशेन प्रचोदनात्।
विज्ञानाकलतां प्राप्तः केवलादधिकारतः॥२७५॥
मलान्मन्त्रतदीशादिभावमेति सदा शिवात्।
पत्युः परस्माद्यस्त्वेष शक्तिपातः स वै मलात्॥२७६॥
अज्ञानाख्याद्वियोक्तेति शिवभावप्रकाशकः।
नान्येन शिवभावो हि केनचित्सम्प्रकाशते॥२७७॥
Uktaṁ seyaṁ kriyāśaktiḥ śivasya paśuvartinī|
Bandhayitrīti tatkarma kathyate rūpalopakṛt||266||
Jñātā sā ca kriyāśaktiḥ sadyaḥ siddhyupapādikā|
Avicchinnasvātmasaṁvitprathā siddhirihocyate||267||
Sā bhogamokṣasvātantryamahālakṣmīrihākṣayā|
Viṣṇvādirūpatā deve yā kācitsā nijātmanā||268||
Bhedayogavaśānmāyāpadamadhyavyavasthitā|
Tena tadrūpatāyogācchaktipātaḥ sthito'pi san||269||
Tāvantaṁ bhogamādhatte paryante śivatāṁ na tu|
Yathā svātantryato rājāpyanugṛhṇāti kañcana||270||
Īśaśaktisamāveśāttathā viṣṇvādayo'pyalam|
Māyāgarbhādhikārīyaśaktipātavaśāttataḥ||271||
Ko'pi pradhānapuruṣavivekī prakṛtergataḥ|
Utkṛṣṭāttata evāśu ko'pi buddhvā vivecitām||272||
Kṣaṇātpuṁsaḥ kalāyāśca pummāyāntaravedakaḥ|
Kalāśrayasyāpyatyantaṁ karmaṇo vinivartanāt||273||
Jñānākalaḥ prāktanastu karmī tasyāśrayasthiteḥ|
Sa paraṁ prakṛterbudhne sṛṣṭiṁ nāyāti jātucit||274||
Māyādhare tu sṛjyetānanteśena pracodanāt|
Vijñānākalatāṁ prāptaḥ kevalādadhikārataḥ||275||
Malānmantratadīśādibhāvameti sadā śivāt|
Patyuḥ parasmādyastveṣa śaktipātaḥ sa vai malāt||276||
Ajñānākhyādviyokteti śivabhāvaprakāśakaḥ|
Nānyena śivabhāvo hi kenacitsamprakāśate||277||
Говорят (uktam), (что) именно (sā iyam) Сила Действия (kriyā-śaktiḥ) Śiva (śivasya) пребывает в ограниченном существе (paśu-vartinī) (и) связывает (его) (bandhayitrī). Таким образом (iti), то --т.e. Сила Действия в ограниченном существе-- (tad) называется (kathyate) кармой (karma), приводящей к утрате (сущностной) природы (rūpa-lopa-kṛt). Но (ca) (когда) та (sā) Сила Действия (kriyā-śaktiḥ) познаётся (jñātā), Она немедленно порождает совершенство/достижение (sadyas siddhi-upapādikā).
Расширение/распространение безграничного Сознания, являющегося собственной Самостью (avicchinna-sva-ātma-saṁvid-prathā), называется здесь (iha ucyate) совершенством/достижением (siddhiḥ). Здесь --в этом мире-- (iha) Оно --т.е. безграничное Сознание-- (sā) (является) нерушимой (akṣayā) Mahālakṣmī, из чьей Свободы возникают мирское наслаждение и Освобождение (bhoga-mokṣa-svātantrya-mahā-lakṣmīḥ).
Какая бы (yā kācid) форма, как например, Viṣṇu и т.д. (viṣṇu-ādi-rūpatā) (ни проявлялась бы) в Боге --в Śiva-- (deve), она --т.е. любая форма-- (sā), из-за своей собственной природы (nija-ātmanā), покоится (adhyavyavasthitā) на состоянии Māyā (māyā-padam), вследствие (её) связи с двойственностью (bheda-yoga-vaśāt). По этой причине (tena), хотя (api) и существует (sthitaḥ... san) (некоторый вид) Śaktipāta (śaktipātaḥ) посредством той формы --а именно, Viṣṇu и т.д.-- (tad-rūpatā-yogāt), это приносит (ādhatte) наслаждение (bhogam) (лишь) в некоторой степени --т.е. небольшую долю наслаждения-- (tāvantam), но (tu) в конце (paryante) это не (дарует) (na) состояния Śiva (śivatām).
Подобно тому, как (yathā) даже (api) царь (rājā), благодаря (своей собственной) природе (svātantryatas), благоволит к (anugṛhṇāti) кому-то (kañcana), так же и (tathā) даже (api) Viṣṇu и пр. (viṣṇu-ādayaḥ) способны (благоволить кому-либо) (alam) через погружение Силы в Господа (īśa-śakti-samāveśāt).
Следовательно (tatas), некто (ko'pi), благодаря Śaktipāta, имеющему право (действовать только) внутри чрева Māyā (māyā-garbha-adhikārīya-śaktipāta-vaśāt), (способен) различать Puruṣa --индивидуальную душу, таттву 12-- и Prakṛti --категорию 13-- (pradhāna-puruṣa-vivekī), (а также) вырваться --букв. ушедший-- (gataḥ) из Prakṛti (prakṛteḥ). Кто-то (другой) (ko'pi), посредством (Śaktipāta), превосходящего (utkṛṣṭāt) тот --т.e. ранее упомянутый-- (tatas eva), быстро поняв (āśu... buddhvā) разницу (vivecitām) между Puruṣa (puṁsaḥ) и (ca) Kalā --категорией 7-- (kalāyāḥ), сразу познаёт различие между Puruṣa и Māyā --категорией 6-- (kṣaṇāt... pum-māyā-antara-vedakaḥ).
Благодаря прекращению (vinivartanāt) кармы (karmaṇaḥ), полностью основанной на Kalā --категории 7-- (kalā-āśrayasya api atyantam), (он становится) Vijñānākala (jñāna-akalaḥ). Но (tu) предыдущий человек --т.е. тот, кто не смог выйти за пределы Puruṣa, категории 12-- (prāktanaḥ) продолжает оставаться под влиянием кармы (karmī) из-за неизменности основы/местоположения --т.е. потому что Kalā остаётся-- (tasya āśraya-sthiteḥ).
Тот (saḥ), (кто вышел) за пределы (param) Prakṛti --категории 13-- (prakṛteḥ), никогда не (na... jātucid) проявляется (sṛṣṭim... āyāti) в низшей части (budhne), но (tu) он выбрасывается --букв. "он будет выброшен/испущен"-- (sṛjyeta) в нижнюю часть Māyā (māyā-adhare) повелением (pracodanāt) Ananteśa --т.e. Ananta, или Aghoreśa-- (ananteśena).
Тот, кто получил (prāptaḥ) состояние Vijñānākala (vijñānākalatām), поскольку единственное загрязнение, или mala, которое (он имеет), является следствием положения, (предписанного ему) (kevalāt adhikāratas... malāt), всегда (sadā) переходит (eti) к состоянию Mantra, Mantreśvara и т.д. (mantra-tad-īśa-ādi-bhāvam) благодаря (Воле) Śiva (śivāt).
Но (tu) именно этот самый (eṣaḥ... saḥ) Śaktipāta (śaktipātaḥ), который (yaḥ) (исходит) из Высшего Владыки (patyuḥ parasmāt), определённо (vai) отделяет (индивидуальную душу) (viyoktā) от загрязнения, или mala, называемого "неведением" --т.e. от Āṇavamala-- (malāt... ajñāna-ākhyāt). Таким образом (iti), (этот Śaktipāta) освещает Состояние Śiva (śiva-bhāva-prakāśakaḥ).
Состояние Śiva (śiva-bhāvaḥ hi) не (na) освещается (samprakāśate) никем другим (anyena... kenacid)||266-277||
Строфы 278 - 285
स्वच्छन्दशास्त्रे तेनोक्तं वादिनां तु शतत्रयम्।
त्रिषष्ट्यभ्यधिकं भ्रान्तं वैष्णवाद्यं निशान्तरे॥२७८॥
शिवज्ञानं केवलं च शिवतापत्तिदायकम्।
शिवतापत्तिपर्यन्तः शक्तिपातश्च चर्च्यते॥२७९॥
अन्यथा किं हि तत्स्याद्यच्छैव्या शक्त्यानधिष्ठितम्।
तेनेह वैष्णवादीनां नाधिकारः कथञ्चन॥२८०॥
ते हि भेदैकवृत्तित्वादभेदे दूरवर्जिताः।
स्वातन्त्र्यात्तु महेशस्य तेऽपि चेच्छिवतोन्मुखाः॥२८१॥
द्विगुणा संस्क्रियास्त्येषां लिङ्गोद्धृत्याथ दीक्षया।
दुष्टाधिवासविगमे पुष्पैः कुम्भोऽधिवास्यते॥२८२॥
द्विगुणोऽस्य स संस्कारो नेत्थं शुद्धे घटे विधिः।
इत्थं श्रीशक्तिपातोऽयं निरपेक्ष इहोदितः॥२८३॥
अनयैव दिशा नेयं मतङ्गकिरणादिकम्।
ग्रन्थगौरवभीत्या तु तल्लिखित्वा न योजितम्॥२८४॥
पुराणेऽपि च तस्यैव प्रसादाद्भक्तिरिष्यते।
यया यान्ति परां सिद्धिं तद्भावगतमानसाः॥२८५॥
Svacchandaśāstre tenoktaṁ vādināṁ tu śatatrayam|
Triṣaṣṭyabhyadhikaṁ bhrāntaṁ vaiṣṇavādyaṁ niśāntare||278||
Śivajñānaṁ kevalaṁ ca śivatāpattidāyakam|
Śivatāpattiparyantaḥ śaktipātaśca carcyate||279||
Anyathā kiṁ hi tatsyādyacchaivyā śaktyānadhiṣṭhitam|
Teneha vaiṣṇavādīnāṁ nādhikāraḥ kathañcana||280||
Te hi bhedaikavṛttitvādabhede dūravarjitāḥ|
Svātantryāttu maheśasya te'pi cecchivatonmukhāḥ||281||
Dviguṇā saṁskriyāstyeṣāṁ liṅgoddhṛtyātha dīkṣayā|
Duṣṭādhivāsavigame puṣpaiḥ kumbho'dhivāsyate||282||
Dviguṇo'sya sa saṁskāro netthaṁ śuddhe ghaṭe vidhiḥ|
Itthaṁ śrīśaktipāto'yaṁ nirapekṣa ihoditaḥ||283||
Anayaiva diśā neyaṁ mataṅgakiraṇādikam|
Granthagauravabhītyā tu tallikhitvā na yojitam||284||
Purāṇe'pi ca tasyaiva prasādādbhaktiriṣyate|
Yayā yānti parāṁ siddhiṁ tadbhāvagatamānasāḥ||285||
В связи с этим (tena) в Svacchandatantra (svacchanda-śāstre) сказано (uktam), (что) 363 (śata-trayam... tri-ṣaṣṭi-abhyadhikam) последователя учения (vādinām) —начиная с Vaiṣṇava-s (vaiṣṇava-ādyam)— заблуждаются (bhrāntam) (и пребывают) внутри Māyā (niśā-antare), и (ca) только (kevalam) Знание Śiva (śiva-jñānam) даёт вход в Состояние Śiva (śivatā-āpatti-dāyakam).
И (ca) (здесь) обсуждается (carcyate) Śaktipāta (śaktipātaḥ), завершающийся входом в Состояние Śiva (śivatā-āpatti-paryantaḥ). Иначе (anyathā), что (kim) это (такое) (tad), над чем не властвует (syāt... anadhiṣṭhitam) Śakti Шивы (śaivyā śaktyā)?
По этой причине (tena), здесь (iha), в случае Vaiṣṇava-s и пр. (vaiṣṇava-ādīnām), отсутствует какой бы то ни было авторитет (na adhikāraḥ kathañcana). Потому что (hi) они (te) отброшены на большое расстояние (dūra-varjitāḥ), когда дело доходит до недвойственности (abhede), поскольку их единственная природа/состояние/способ существования есть двойственность (bheda-eka-vṛttitvāt).
Тем не менее (tu), если (ced) через Абсолютную Свободу (svātantryāt) Великого Господа (mahā-īśasya) они также становятся ориентированными на Состояние Śiva (api... śivatā-unmukhāḥ), (тогда) существует (asti) двойной (dviguṇā) очистительный ритуал (saṁskriyā) для них (eṣām) посредством удаления/извлечения знака (liṅga-uddhṛtyā) и (ca) инициации (dīkṣayā).
Кувшин (kumbhaḥ) ароматизирован (adhivāsyate) цветами (puṣpaiḥ) для устранения неприятного запаха (duṣṭa-adhivāsa-vigame). Его --т.e. кувшина-- (asya) ритуал очищения (saḥ saṁskāraḥ) двойной (dviguṇaḥ). (Но) с чистым кувшином (śuddhe ghaṭe) процедура (vidhiḥ) не такова (na ittham).
Таким образом (ittham), этот (ayam) почтенный Śaktipāta (śrī-śaktipātaḥ) назван здесь (iha uditaḥ) независимым (nirapekṣaḥ).
(Писания Śaivasiddhānta, такие как) Mataṅga, Kiraṇa и т.д. (mataṅga-kiraṇa-ādikam) подлежат исследованию (neyam) этим способом/в этом направлении (anayā eva diśā). Но (tu) это (tad) не представлено (здесь) (na yojitam) письменно (likhitvā) из-за опасения получить книгу, содержащую тяжелую аргументацию (grantha-gaurava-bhītyā).
И (ca) даже (api) в Purāṇa (purāṇe), преданность (bhaktiḥ) принимается, (как приходящая) (iṣyate), исключительно по Его Милости/Благосклонности (tasya eva prasādāt). Через эту (преданность) --букв. через которую-- (yayā), те, чьи умы сосредоточены на этой восхитительной (природе) Господа (tad-bhāvagata-mānasāḥ), достигают высшего совершенства (yānti parām siddhim)||278-285||
Строфы 286 - 301
एवकारेण कर्मादिसापेक्षत्वं निषिध्यते।
प्रसादो निर्मलीभावस्तेन सम्पूर्णरूपता॥२८६॥
आत्मना तेन हि शिवः स्वयं पूर्णः प्रकाशते।
शिवीभावमहासिद्धिस्पर्शवन्ध्ये तु कुत्रचित्॥२८७॥
वैष्णवादौ हि या भक्तिर्नासौ केवलतः शिवात्।
शिवो भवति तत्रैष कारणं न तु केवलः॥२८८॥
निर्मलश्चापि तु प्राप्तावच्छित्कर्माद्यपेक्षकः।
यया यान्ति परां सिद्धिमित्यस्येदं तु जीवितम्॥२८९॥
Evakāreṇa karmādisāpekṣatvaṁ niṣidhyate|
Prasādo nirmalībhāvastena sampūrṇarūpatā||286||
Ātmanā tena hi śivaḥ svayaṁ pūrṇaḥ prakāśate|
Śivībhāvamahāsiddhisparśavandhye tu kutracit||287||
Vaiṣṇavādau hi yā bhaktirnāsau kevalataḥ śivāt|
Śivo bhavati tatraiṣa kāraṇaṁ na tu kevalaḥ||288||
Nirmalaścāpi tu prāptāvacchitkarmādyapekṣakaḥ|
Yayā yānti parāṁ siddhimityasyedaṁ tu jīvitam||289||
Словом "eva" --"eva" означает "только"-- (eva-kāreṇa) устраняется (niṣidhyate) зависимость (Милости) от кармы и т.д. (karma-ādi-sāpekṣatvam). Благосклонность/Благоволение/Милость (prasādaḥ) (является) Безупречным Состоянием (nirmalī-bhāvaḥ). По этой причине (tena), (Её) природа есть Полнота/Совершенство (sampūrṇa-rūpatā). В силу этого --т.e. Благоволения-- (tena hi) Сам (svayam) Полный/Совершенный (pūrṇaḥ) Śiva (śivaḥ) сияет (prakāśate) как Самость (ātmanā).
Эта (asau) преданность (bhaktiḥ), которая (yā) (имеется) у некоторых Vaiṣṇava-s и т.д. (kutracid... vaiṣṇava-ādau hi), которые лишены контакта с Великим Совершенством/Достижением, (состоящим в) отождествлении с Śiva --или "в поглощении Śiva"-- (śivī-bhāva-mahā-siddhi-sparśa-vandhye), не (исходит) (na) от Śiva (śivāt), существующего изолированно (kevalatas).
Этот (eṣaḥ) Śiva (śivaḥ) становится (bhavati) причиной (kāraṇam) там --т.е. в том случае-- (tatra), но не (na tu) изолированным (kevalaḥ) и (ca) безупречным (nirmalaḥ) (Śiva,) а скорее (api tu) (Śiva), который принимает ограничение (prāpta-avacchit) и зависит от кармы и пр. (karma-ādi-apekṣakaḥ).
Это (idam), на самом деле, (есть) (tu) жизнь (jīvitam) этой (фразы) (asya): "Через эту (преданность) --букв. через которую-- (yayā), [те, чьи умы пребывают в той восхитительной (природе) Господа,] обретают высшее совершенство/достижение (yānti parām siddhim iti)"||286-289||
श्रीमानुत्पलदेवश्चाप्यस्माकं परमो गुरुः।
शक्तिपातसमये विचारणं प्राप्तमीश न करोषि कर्हिचित्॥२९०॥
अद्य मां प्रति किमागतं यतः स्वप्रकाशनविधौ विलम्बसे।
कर्हिचित्प्राप्तशब्दाभ्यामनपेक्षित्वमूचिवान्॥२९१॥
दुर्लभत्वमरागित्वं शक्तिपातविधौ विभोः।
अपरार्धेन तस्यैव शक्तिपातस्य चित्रताम्॥२९२॥
व्यवधानचिरक्षिप्रभेदाद्यैरुपवर्णितैः।
श्रीमताप्यनिरुद्धेन शक्तिमुन्मीलिनीं विभोः॥२९३॥
व्याचक्षाणेन मातङ्गे वर्णिता निरपेक्षता।
स्थावरान्तेऽपि देवस्य स्वरूपोन्मीलनात्मिका॥२९४॥
शक्तिः पतन्ती सापेक्षा न क्वापीति सुविस्तरात्।
एवं विचित्रेऽप्येतस्मिञ्छक्तिपाते स्थिते सति॥२९५॥
तारतम्यादिभिर्भेदैः समय्यादिविचित्रता।
कश्चिद्रुद्राशतामात्रापादनात्तत्प्रसादतः॥२९६॥
शिवत्वं क्रमशो गच्छेत्समयी यो निरूप्यते।
कश्चिच्छुद्धाध्वबन्धः सन्पुत्रकः शीघ्रमक्रमात्॥२९७॥
भोगव्यवधिना कोऽपि साधकश्चिरशीघ्रतः।
कश्चित्सम्पूर्णकर्तव्यः कृत्यपञ्चकभागिनि॥२९८॥
रूपे स्थितो गुरुः सोऽपि भोगमोक्षादिभेदभाक्।
समय्यादिचतुष्कस्य समासव्यासयोगतः॥२९९॥
क्रमाक्रमादिभिर्भेदैः शक्तिपातस्य चित्रता।
क्रमिकः शक्तिपातश्च सिद्धान्ते वामके ततः॥३००॥
दक्षे मते कुले कौले षडर्धे हृदये ततः।
उल्लङ्घनवशाद्वापि झटित्यक्रममेव वा॥३०१॥
Śrīmānutpaladevaścāpyasmākaṁ paramo guruḥ|
Śaktipātasamaye vicāraṇaṁ prāptamīśa na karoṣi karhicit||290||
Adya māṁ prati kimāgataṁ yataḥ svaprakāśanavidhau vilambase|
Karhicitprāptaśabdābhyāmanapekṣitvamūcivān||291||
Durlabhatvamarāgitvaṁ śaktipātavidhau vibhoḥ|
Aparārdhena tasyaiva śaktipātasya citratām||292||
Vyavadhānacirakṣiprabhedādyairupavarṇitaiḥ|
Śrīmatāpyaniruddhena śaktimunmīlinīṁ vibhoḥ||293||
Vyācakṣāṇena mātaṅge varṇitā nirapekṣatā|
Sthāvarānte'pi devasya svarūponmīlanātmikā||294||
Śaktiḥ patantī sāpekṣā na kvāpīti suvistarāt|
Evaṁ vicitre'pyetasmiñchaktipāte sthite sati||295||
Tāratamyādibhirbhedaiḥ samayyādivicitratā|
Kaścidrudrāṁśatāmātrāpādanāttatprasādataḥ||296||
Śivatvaṁ kramaśo gacchetsamayī yo nirūpyate|
Kaścicchuddhādhvabandhaḥ sanputrakaḥ śīghramakramāt||297||
Bhogavyavadhinā ko'pi sādhakaściraśīghrataḥ|
Kaścitsampūrṇakartavyaḥ kṛtyapañcakabhāgini||298||
Rūpe sthito guruḥ so'pi bhogamokṣādibhedabhāk|
Samayyādicatuṣkasya samāsavyāsayogataḥ||299||
Kramākramādibhirbhedaiḥ śaktipātasya citratā|
Kramikaḥ śaktipātaśca siddhānte vāmake tataḥ||300||
Dakṣe mate kule kaule ṣaḍardhe hṛdaye tataḥ|
Ullaṅghanavaśādvāpi jhaṭityakramameva vā||301||
И даже (ca api) благородный (śrīmān) Utpaladeva (utpaladevaḥ), мой --букв. наш-- (asmākam) Высший (paramaḥ) Гуру (guruḥ), (выразил в Śivastotrāvalī 13.11:) "О Господь (īśa), во время Śaktipāta (śaktipāta-samaye), размышление (о пригодности человека, который его получает) (vicāraṇam) (было бы) уместным (prāptam), (тем не менее) Ты никогда не делаешь (этого) (na karoṣi karhicid). Что (kim) случилось (āgatam) со мной (mām prati) сегодня (adya), что --букв. поскольку-- (yatas) Ты задерживаешь (vilambase) процесс Своего Откровения (sva-prakāśana-vidhau)?". Словами "никогда" и "уместно" (karhicid-prāpta-śabdābhyām) он упомянул (ūcivān) Независимость (anapekṣitvam) Всепроникающего (vibhoḥ), которая трудно достижима (durlabhatvam) (и) не окрашена --т.e. она не пристрастна, а "беспристрастна"-- (arāgitvam), применительно к процессу Śaktipāta (śaktipāta-vidhau).
Второй половиной (строфы Utpaladeva, т.e. "Adya māṁ prati kimāgataṁ yataḥ svaprakāśanavidhau vilambase") (apara-ardhena), (показывает) многообразие (citratām) того самого Śaktipāta (tasya eva śaktipātasya) через описания --букв. по очерченным-- (upavarṇitaiḥ), касающихся различных препятствий (к Śaktipāta), длящихся долго или быстро исчезающих и т.д. (vyavadhāna-cira-kṣipra-bheda-ādyaiḥ).
Независимость (Господа) (nirapekṣatā) также была описана (varṇitā) очень подробно (suvistarāt) почтенным Aniruddha (śrīmatā... aniruddhena) в его комментарии на Mataṅgatantra (mātaṅge), когда он объясняет --букв. объясняя-- (vyācakṣāṇena) раскрывающуюся/расширяющуюся (unmīlinīm) Силу (śaktim) Всепроникающего (vibhoḥ). (Aniruddha написал так:) "Сила (śaktiḥ) Бога (devasya), состоящая из расширения сущностной природы (svarūpa-unmīlana-ātmikā), нисходит (patantī) даже (api) в овощи (sthāvara-ante). (Эта Сила) ни от чего не (na kvāpi) зависит (sāpekṣā... iti)".
Таким образом (evam), поскольку этот Śaktipāta разнообразен (vicitre api etasmin śaktipāte sthite sati) сообразно различным градациям и т.д. (tāratamya-ādibhiḥ bhedaiḥ), (то также) имеется разнообразие samayī-s --букв. людей, получивших инициацию в дисциплину и правила-- (samayi-ādi-vicitratā). Кто-то (kaścid), кто (yaḥ) описан (nirūpyate) (как) samayī (samayī), постепенно (kramaśas) продвигается (gacchet) к Состоянию Śiva (śivatvam) посредством Его Благосклонности (tad-prasādataḥ), которая приводит (его) лишь к (стадии, где он становится) частью Rudra (rudra-aṁśatā-mātra-āpādanāt). Кто-то (другой) (kaścid), будучи (san) духовным сыном (putrakaḥ), направляющимся чистым курсом --в категориях 1- 5-- (śuddha-adhva-bandhaḥ), (приходит к Состоянию Śiva) быстро, (оставив физическое тело, или) немедленно --букв. без последовательности-- (ещё при жизни) (śīghram akramāt). Кто-то (ещё) (ko'pi), (являющийся) адептом (sādhakaḥ), (приходит к Состоянию Śiva) медленно или быстро (cira-śīghrataḥ) в соответствии с вмешательством мирских наслаждений (bhoga-vyavadhinā). Кто-то (другой) (kaścid), полностью выполнивший всё, что должно было быть сделано (sampūrṇa-kartavyaḥ), (есть) Гуру (guruḥ), пребывающий (sthitaḥ) в Природе (rūpe), ответственной за группу из Пяти Актов --т.e. проявления, поддержания, изъятия вселенной, а также сокрытия и раскрытия своей собственной сущностной природы-- (kṛtya-pañcaka-bhāgini). Он (saḥ) также (api) обладает различными (видами) мирских наслаждений, Освобождения и т.д. (bhoga-mokṣa-ādi-bheda-bhāk). Удивительное разнообразие (citratā) Śaktipāta (śaktipātasya) в случае группы из четырёх, состоящей из samayī и т.д. (samayi-ādi-catuṣkasya), (может встречаться) вместе или по отдельности (samāsa-vyāsa-yogatas) в соответствии с различными (видами) последовательности, непоследовательности и пр. (krama-akrama-ādibhiḥ bhedaiḥ).
Также (ca) (существует) постепенный (kramikaḥ) Śaktipāta (śaktipātaḥ) в Śaivasiddhānta (siddhānte), в (Тантрах) левой руки (vāmake), затем (tatas), в (Тантрах) правой руки (dakṣe), в Mata (mate), в Kula (kule), в Kaula (kaule) (и) в Трике, или в Сердце (ṣaḍardhe hṛdaye) --т.е. Трика, или Сердце является высшей системой--. Кроме того (tatas), (человеку не обязательно проходить через все эти системы, чтобы достичь Трики, или Сердца, он может достичь Трику) силой прыжка --то есть этот человек перепрыгивает через все эти системы и достигает Трику, или Сердце-- (ullaṅghana-vaśāt) или даже (vā api) мгновенно (jhaṭiti), или (vā) без последовательности (akramam eva)||290-301||
Дополнительная Информация
Этот документ был составлен Габриэлем Pradīpaka, одним из двух основателей этого сайта, духовным гуру, экспертом в санскрите и философии Трика.
Для получения дополнительной информации о санскрите, йоге и философии, или если вы просто хотите оставить комментарий, задать вопрос или нашли ошибку, напишите нам: Это наша электронная почта.
| Вернуться 13. 1-154 | Продолжить чтение 13. 302-361 |









