Sanskrit & Trika Shaivism (Главная)

JavaScript отключён! Перейдите по этой ссылке!


 Tantrāloka (Tantraloka): Глава 16 - Строфы 157 - 311 - Недвойственный Кашмирский Шиваизм

Pautrikavidhiḥ


 Вступление

photo 53 - figureЭто второй набор строф (со 157 по 311) в шестнадцатой главе, (именуемой Pautrikavidhiḥ).

Эта работа была написана великим Мастером Абхинавагуптой и представляет собой сборник Тантры во всех её аспектах. Tantrāloka — самая важная и объёмная работа величайшего Мастера Трики. Abhinavagupta был также учителем выдающегося Kṣemarāja и жил около 975-1025 г.г. н.э. в Кашмире.

Этот трактат, имя которому Tantrāloka, является полной энциклопедией Тантры. Поскольку это очень продвинутый текст в Шайвизме Трики, неудивительно, что неофиту будет очень трудно его понять. Чтобы начать понимать его, уровень читателя должен быть уровнем настоящего ученика в Трике. Если это требование не будет выполнено, тогда будет много путаницы и постоянного разочарования. И несмотря на мои великие усилия объяснять вещи, как можно проще, изучение трактата потребует некоторый духовный масштаб. В этой системе иногда невозможно даже написать некоторые темы из-за невероятной ограниченности в словах, поскольку в конце концов, всё это знание имеет отношение к 'состояниям', а 'состояния' точно описать очень сложно. Abhinavagupta сделал всё возможное, чтобы выполнить эту громадную задачу — написать о том, что является высшим и непостижимым. Тем не менее, несмотря на его невероятные навыки по выполнению этого, он не раскрывает всего. Это не потому, что он всё время скрывает какие-то вещи от читателя, а потому, что он иногда 'прячется', и в некоторых случаях он просто не может писать о каких-то чрезвычайно тонких темах из-за ограниченности слов.

Цель жизни — это Освобождение. Всю историю человечества человек искал свободу, однако согласно Шайвизму Трики — это не настоящее Освобождение. Настоящее Освобождение не означает, что ваше тело должно быть свободно от какой-то тюрьмы и подобных вещей. Настоящее Освобождение составляет достижение Его Svātantrya, или Абсолютной Свободы. Когда достигается Svātantrya Великого Господа, тогда вы видите единство во всём, т.е. вы перестаёте видеть двойственность как раньше. Всё навсегда отождествлено со Svātantrya, с Ним, и это конец истории под названием 'я в рабстве'. С этого момента ничто не помешает вам на вашем пути, потому что, если что-то и возникнет на вашем пути, — это снова Svātantrya. Эта постоянная осознанность единства во всём является настоящей Свободой. Нет достижения более великого, чем это!

Держа вышесказанное в уме, теперь читайте Tantrāloka и испытывайте Высший Восторг, дорогой Śiva.

Важно: Все, что находится в скобках и выделено курсивом в переводе, было добавлено мной, чтобы придать конкретной фразе или предложению законченный смысл. В свою очередь, всё, что находится между двойным дефисом (--...--), представляет собой уточнение дополнительной информации, также добавленной мной.

в начало


 Строфы 157 - 175

अनामसंहृतिस्थैर्यसृष्टिचक्रं चतुर्विधम्।
देवताभिर्निजाभिस्तन्मातृसद्भाववृंहितम्॥१५७॥

इत्थं शोधकवर्गोऽयं मन्त्राणां सप्ततिः स्मृता।
षडर्धशास्त्रेषु श्रीमत्सारशास्त्रे च कथ्यते॥१५८॥

अघोराद्यष्टकेनेह शोधनीयं विपश्चिता।
अथवैकाक्षरामन्त्रैरथवा मातृकाक्रमात्॥१५९॥

भैरवीयहृदा वापि खेचरीहृदयेन वा।
भैरवेण महादेवि त्वथ वक्त्राङ्गपञ्चकैः॥१६०॥

येन येन हि मन्त्रेण तन्त्रेऽस्मिन्नुद्भवः कृतः।
तेनैव दीक्षयेन्मन्त्री इत्याज्ञा पारमेश्वरी॥१६१॥

एवं शोधकभेदेन सप्ततिः कीर्तिता भिदः।
शोध्यन्यासं विना मन्त्रैरेतैर्दीक्षा यदा भवेत्॥१६२॥

तदा सप्ततिधा ज्ञेया जननादिविवर्जिता।
शोध्यभेदोऽथ वक्तव्यः सङ्क्षेपात्सोऽपि कथ्यते॥१६३॥

एकत्रिपञ्चषट्त्रिंशद्भेदात्तात्त्वश्चतुर्विधः।
पञ्चैकभेदाच्चाध्वानस्तथैवाण्डचतुष्टयम्॥१६४॥

एवं दशविधं शोध्यं त्रिंशद्धा तद्विधित्रयात्।
शोध्यशोधकभेदेन शतानि त्वेकविंशतिः॥१६५॥

अत्रापि न्यासयोगेन शोध्येऽध्वनि तथाकृतेः।
शतैकविंशतिभिदा जननाद्युज्झिता भवेत्॥१६६॥

जननादिमयी तावत्येवं शतदृशि श्रुतिः।
स्यात्सप्तत्यधिका सापि द्रव्यविज्ञानभेदतः॥१६७॥

द्विधेति पञ्चाशीतिः स्याच्छतान्यधिकखाब्धिका।
भोगमोक्षानुसन्धानाद्द्विविधा सा प्रकीर्तिता॥१६८॥

अशुभस्यैव संशुद्ध्या शुभस्याप्यथ शोधनात्।
द्विधा भोगः शुभे शुद्धिः कालत्रयविभेदिनि॥१६९॥

एकद्विसामस्त्यवशात्सप्तधेत्यष्टधा भुजिः।
गुरुशिष्यक्रमात्सोऽपि द्विधेत्येवं विभिद्यते॥१७०॥

प्रत्यक्षदीक्षणे यस्माद्द्वयोरेकानुसन्धितः।
तादृग्दीक्षाफलं पूर्णं विसंवादे तु विप्लवः॥१७१॥

परोक्षमृतदीक्षादौ गुरुरेवानुसन्धिमान्।
क्रियाज्ञानमहिम्ना तं शिष्यं धाम्नीप्सिते नयेत्॥१७२॥

अविभिन्ने क्रियाज्ञाने कर्मशुद्धौ तथैव ते।
अनुसन्धिः पुनर्भिन्नः कर्म यस्मात्तदात्मकम्॥१७३॥

श्रीमत्स्वच्छन्दशास्त्रे च वासनाभेदतः फलम्।
शिष्याणां च गुरोश्चोक्तमभिन्नेऽपि क्रियादिके॥१७४॥

भोगस्य शोधकाच्छोध्यादनुसन्धेश्च तादृशात्।
वैचित्र्यमस्ति भेदस्य वैचित्र्यप्राणता यतः॥१७५॥

Anāmasaṁhṛtisthairyasṛṣṭicakraṁ caturvidham|
Devatābhirnijābhistanmātṛsadbhāvavṛṁhitam||157||
Itthaṁ śodhakavargo'yaṁ mantrāṇāṁ saptatiḥ smṛtā|
Ṣaḍardhaśāstreṣu śrīmatsāraśāstre ca kathyate||158||
Aghorādyaṣṭakeneha śodhanīyaṁ vipaścitā|
Athavaikākṣarāmantrairathavā mātṛkākramāt||159||
Bhairavīyahṛdā vāpi khecarīhṛdayena vā|
Bhairaveṇa mahādevi tvatha vaktrāṅgapañcakaiḥ||160||
Yena yena hi mantreṇa tantre'sminnudbhavaḥ kṛtaḥ|
Tenaiva dīkṣayenmantrī ityājñā pārameśvarī||161||
Evaṁ śodhakabhedena saptatiḥ kīrtitā bhidaḥ|
Śodhyanyāsaṁ vinā mantrairetairdīkṣā yadā bhavet||162||
Tadā saptatidhā jñeyā jananādivivarjitā|
Śodhyabhedo'tha vaktavyaḥ saṅkṣepātso'pi kathyate||163||
Ekatripañcaṣaṭtriṁśadbhedāttāttvaścaturvidhaḥ|
Pañcaikabhedāccādhvānastathaivāṇḍacatuṣṭayam||164||
Evaṁ daśavidhaṁ śodhyaṁ triṁśaddhā tadvidhitrayāt|
Śodhyaśodhakabhedena śatāni tvekaviṁśatiḥ||165||
Atrāpi nyāsayogena śodhye'dhvani tathākṛteḥ|
Śataikaviṁśatibhidā jananādyujjhitā bhavet||166||
Jananādimayī tāvatyevaṁ śatadṛśi śrutiḥ|
Syātsaptatyadhikā sāpi dravyavijñānabhedataḥ||167||
Dvidheti pañcāśītiḥ syācchatānyadhikakhābdhikā|
Bhogamokṣānusandhānāddvividhā sā prakīrtitā||168||
Aśubhasyaiva saṁśuddhyā śubhasyāpyatha śodhanāt|
Dvidhā bhogaḥ śubhe śuddhiḥ kālatrayavibhedini||169||
Ekadvisāmastyavaśātsaptadhetyaṣṭadhā bhujiḥ|
Guruśiṣyakramātso'pi dvidhetyevaṁ vibhidyate||170||
Pratyakṣadīkṣaṇe yasmāddvayorekānusandhitaḥ|
Tādṛgdīkṣāphalaṁ pūrṇaṁ visaṁvāde tu viplavaḥ||171||
Parokṣamṛtadīkṣādau gururevānusandhimān|
Kriyājñānamahimnā taṁ śiṣyaṁ dhāmnīpsite nayet||172||
Avibhinne kriyājñāne karmaśuddhau tathaiva te|
Anusandhiḥ punarbhinnaḥ karma yasmāttadātmakam||173||
Śrīmatsvacchandaśāstre ca vāsanābhedataḥ phalam|
Śiṣyāṇāṁ ca guroścoktamabhinne'pi kriyādike||174||
Bhogasya śodhakācchodhyādanusandheśca tādṛśāt|
Vaicitryamasti bhedasya vaicitryaprāṇatā yataḥ||175||

Четырёхкратная (caturvidham... tad) чакра --четыре фазы космического цикла--, (состоящая из) безымянного, изъятия/растворения, прочности и эманации (anāma-saṁhṛti-sthairya-sṛṣṭi-cakram), вместе с их собственными божествами (devatābhiḥ nijābhiḥ), питается/укрепляется посредством Mātṛsadbhāva (mātṛsadbhāva-vṛṁhitam). Таким образом (ittham), эта (ayam) группа очистителей (śodhaka-vargaḥ) провозглашается --предполагая "smṛtaḥ"-- (smṛtā) (состоящей из) семидесяти (saptatiḥ) Мантр (mantrāṇām). И (ca) в писаниях Трики (ṣaṭ-ardha-śāstreṣu), в почтенном писании, (называемом) Sāra (śrīmat-sāra-śāstre), сказано (kathyate): «(Ученик) должен быть очищен --предполагая 'śodhanīyaḥ'-- (śodhanīyam) мудрым (Гуру) (vipaścitā) здесь (iha) посредством группы из восьми, (состоящей из) Aghora и т.д. (aghora-ādi-aṣṭakena), или (athavā) Мантрами, (происходящими) от однослоговой (Мантры) --т.е. от Sauḥ, Мантры Parā; т.е. Мантры, происходящие от Sauḥ — это 'Oṁ aghore hrīḥ paramaghore huṁ ghorarūpe haḥ ghoramukhi bhīma bhīṣaṇe vama piba he ruru rara phaṭ huṁ haḥ phaṭ' (Мантра Parāparā) и 'Hrīḥ hūṁ phaṭ' (Мантра Aparā)-- (eka-akṣarā-mantraiḥ), или же (athavā) через последовательность Mātṛkā (mātṛkā-kramāt), или даже (vā api) Сердцем Bhairava (bhairavīya-hṛdā), или (vā) Сердцем Khecarī (khecarī-hṛdayena), (или) Самим Bhairava (bhairaveṇa), о Великая Богиня (mahā-devi tu), а также (atha) набором из пяти ликов и конечностей (vaktra-aṅga-pañcakaiḥ). Повеление (ājñā) Верховной Владычицы (pārama-īśvarī) (таково): «Мantrī --т.е. Гуру, произносящий Мантру-- (mantrī) должен посвящать (dīkṣayet) (ученика) любой Мантрой (yena yena hi... mantreṇa... tena eva), (которую следует найти) в этой Тантре (tantre asmin), производя udbhava (в нём --а именно, в ученике--) --'udbhava' означает 'возникновение, появление и т.д.'-- (udbhavaḥ kṛtaḥ... iti)». Так (evam), в соответствии с разнообразием очистителей (śodhaka-bhedena), их насчитывается (kīrtitāḥ) семьдесят (saptatiḥ) видов (bhidaḥ). И (atha) когда (yadā) инициация (dīkṣā) (совершается) (bhavet) посредством этих Мантр (mantraiḥ etaiḥ) без (vinā) nyāsa очищаемого (śodhya-nyāsam), тогда (tadā) (такое посвящение), лишённое рождения и т.д. (janana-ādi-vivarjitā), должно быть известно (jñeyā) как семьдесят разновидностей (saptatidhā).

Теперь (atha) предстоит обсудить --букв. о чём следует поговорить-- (vaktavyaḥ) разнообразие очищаемого (śodhya-bhedaḥ) . Оно --т.е. такое разнообразие-- (saḥ api) кратко описывается (saṅkṣepāt... kathyate) (так):

(Курс/путь) Таттв (tāttvaḥ) (является) четырёхкратным (caturvidhaḥ) в соответствии с делением на один, три, пять или тридцать шесть (eka-tri-pañca-ṣaṭtriṁśat-bhedāt). И (ca) (оставшихся) путей (adhvānaḥ) (—) пять (pañca), (или даже) один, (подвергнутый) модификации (eka-bhedāt). Так (tathā eva), совокупность четырёх Яиц (aṇḍa-catuṣṭayam), подлежащая очищению (śodhyam), таким образом, десятикратная (evam daśavidham). Вследствие этой триады процедур (tad-vidhi-trayāt), (они становятся) тридцатью разновидностями (triṁśaddhā). Путём деления на очищаемое и очиститель (śodhya-śodhaka-bhedena), (имеет место) 2100 (типов инициаций) --букв. 21 сотня-- (śatāni tu ekaviṁśatiḥ). Даже (api) здесь (atra), на очищенном пути (śodhye adhvani) посредством nyāsa (nyāsa-yogena), существуют --букв. существует-- (syāt) таким образом (evam) 4200 (типов инициаций) --"śata" означает "100", "dṛśi" означает "2", а "śruti" означает "4"-- (śata-dṛśi śrutiḥ) плюс 70 (saptati-adhikā). (Почему это число?) Поскольку это было сделано так (tathākṛteḥ): (Группа типов инициаций), которые лишены рождения и т.д. (janana-ādi-ujjhitā bhavet), (составляет в сумме) 2100 (śata-ekaviṁśati-bhidā), (плюс) столько же --букв. столько-- (tāvatī) (типов инициаций), которые содержат рождение и т.д. (janana-ādi-mayī). Также (api) это (число типов инициаций) (sā) удваивается (dvidhā) из-за деления на (инициации с) субстанцией или (только) с сознанием (dravya-vijñāna-bhedatas). Таким образом (iti), (число видов инициаций) было бы (syāt) 8540 --"pañcāśīti" означает "85", "adhika" означает "плюс", "kha" означает "0", а "abdhi" означает "4"-- (pañcāśītiḥ... śatāni adhika-kha-abdhikā). Сказано (prakīrtitā), что эта (группа типов инициаций делится) (sā) на два вида (dvividhā) в зависимости от того, нацелены ли они на мирское наслаждение или на Освобождение (bhoga-mokṣa-anusandhānāt). Мирское наслаждение (bhogaḥ) (бывает) двух видов (dvidhā): благодаря очищению (saṁśuddhyā) только от плохой (кармы) (aśubhasya eva) или (atha) даже (api) благодаря очищению (śodhanāt) от благой (кармы) (śubhasya). Что касается благой (кармы) (śubhe), очищение (śuddhiḥ) (происходит) семь раз (saptadhā) в соответствии с тремя временами --прошлым, настоящим и будущим-- (kāla-traya-vibhedini), независимо от того, совершаются ли они по отдельности, парами или все вместе --например, прошлое, настоящее, будущее, прошлое/настоящее, прошлое/будущее, настоящее/будущее и прошлое/настоящее/будущее-- (eka-dvi-sāmastya-vaśāt). Таким образом (iti), (добавляя очищение плохой кармы,) мирское наслаждение --букв. дарование наслаждения-- (bhujiḥ) восьмикратно (aṣṭadhā). То --т.е. мирское наслаждение-- (saḥ) бывает также (api) двух видов (dvidhā) в соответствии с преемственностью Гуру и ученика (guru-śiṣya-kramāt). Таким образом (iti), оно разделяется (vibhidyate) так (evam): Что касается посвящения, на котором (ученик) присутствует --букв. перед глазом-- (pratyakṣa-dīkṣaṇe), плод такого посвящения (tādṛk-dīkṣā-phalam) (является) полным/совершенным (pūrṇam) благодаря единому намерению (yasmāt... eka-anusandhitas) двоих --Гуру и ученика-- (dvayoḥ). Но (tu) если есть разногласие (между ними) (visaṁvāde), (следствием будет) путаница/бедствие (viplavaḥ). Что касается посвящения и т.д. отсутствующего или умершего (ученика) (parokṣa-mṛta-dīkṣā-ādau), то сам Гуру (guruḥ eva) (является) тем, кто обладает намерением (anusandhimān). Благодаря величию/могуществу Действия и Знания --Действие относится к ритуалам-- (kriyā-jñāna-mahimnā), (Гуру) должен привести (nayet) ученика (tam śiṣyam) в желаемую обитель --т.е. в обитель, куда ученик желает отправиться-- (dhāmni īpsite). Действие и Знание (kriyā-jñāne) нераздельны --а именно, они не отличаются-- (avibhinne). Они оба (te) (остаются) точно такими же (tathā eva) во время очищения кармы (karma-śuddhau). С другой стороны (punar), намерение (anusandhiḥ) варьируется --букв. отклоняется-- (bhinnaḥ), поскольку (yasmāt) карма (karma) имеет эту природу (tad-ātmakam). Также (ca) в почтенном Svacchandatantra (śrīmat-svacchanda-śāstre) сказано (uktam), (что) даже если ритуал и т.д. одинаковы --т.е. они не различаются-- (abhinne api kriyā-ādike), плод (phalam) (варьируется) в соответствии с разнообразием vāsanā-s, или тенденций/склонностей (vāsanā-bhedatas) учеников (śiṣyāṇām) и (ca... ca) Гуру (guroḥ). Разнообразие (vaicitryam) мирского наслаждения (bhogasya) (обусловлено) (asti) очистителем (śodhakāt), очищаемым (śodhyāt) и (ca) подобным намерением (anusandheḥ... tādṛśāt), потому что (yatas) жизнь в двойственности есть разнообразие (bhedasya vaicitrya-prāṇatā)||157-175||

в начало


 Строфы 176 - 203

तथाहि वक्त्रैर्यस्याध्वा शुद्धस्तैरेव योजितः।
भोक्तुमिष्टे क्वचित्तत्त्वे स भोक्ता तद्बलान्वितः॥१७६॥

शुभानां कर्मणां चात्र सद्भावे भोगचित्रता।
तादृगेव भवेत्कर्मशुद्धौ त्वन्यैव चित्रता॥१७७॥

भोगश्च सद्य उत्क्रान्त्या देहेनैवाथ सङ्गतः।
तदैवाभ्यासतो वापि देहान्ते वेत्यसौ चतुः॥१७८॥

प्राक्तनाष्टभिदा योगाद्द्वात्रिंशद्भेद उच्यते।
मोक्ष एकोऽपि बीजस्य समयाख्यस्य तादृशम्॥१७९॥

बालादिकं ज्ञातशीघ्रमरणं शक्तिवर्जितम्।
वृद्धं वोद्दिश्य भक्तं वा शोधनाशोधनाद्द्विधा॥१८०॥

सद्य उत्क्रान्तितस्त्रैधं सा चासन्नमृतौ गुरोः।
कार्येत्याज्ञा महेशस्य श्रीमद्गह्वरभाषिता॥१८१॥

दृष्ट्वा शिष्यं जराग्रस्तं व्याधिना परिपीडितम्।
उत्क्रमय्य ततस्त्वेनं परतत्त्वे नियोजयेत्॥१८२॥

पञ्चत्रिंशदमी भेदा गुरोर्वा गुरुशिष्ययोः।
उक्तद्वैविध्यकलनात्सप्ततिः परिकीर्तिताः॥१८३॥

एतैर्भेदैः पुरोक्तांस्तान्भेदान्दीक्षागतान्गुरुः।
भित्वा सिध्येत्प्रसङ्ख्यानं स्वभ्यस्तज्ञानसिद्धये॥१८४॥

पञ्चाशीतिशती या चत्वारिंशत्समुत्तरा कथिता।
तां सप्तत्या भित्त्वा दीक्षाभेदान्स्वयं कलयेत्॥१८५॥

पञ्चकमिह लक्षाणां च सप्तनवतिः सहस्रपरिसङ्ख्या।
अष्टौ शतानि दीक्षाभेदोऽयं मालिनीतन्त्रे॥१८६॥

सप्ततिधा शोद्धृगणस्त्रिंशद्धा शोध्य एकतत्त्वादिः।
साण्डः षडध्वरूपस्तथेतिकर्तव्यता चतुर्भेदा॥१८७॥

द्रव्यज्ञानमयी सा जननादिविवर्जिताथ तद्युक्ता।
पञ्चत्रिंशद्धा पुनरेषा भोगापवर्गसन्धानात्॥१८८॥

यस्माद्द्वात्रिंशद्धा भोगः शुभशुद्ध्यशुद्धिकालभिदा।
मोक्षस्त्रेधा द्विगुणा सप्ततिरिति कार्यताभेदाः॥१८९॥

शोधकशोध्यविभेदादितिकर्तव्यत्वभेदतश्चैषा।
दीक्षा बहुधा भिन्ना शोध्यविहीना तु सप्ततिधा॥१९०॥

मन्त्राणां सकलेतरसाङ्गनिरङ्गादिभेदसङ्कलनात्।
शोध्यस्य च तत्त्वादेः पञ्चदशाद्युक्तभेदपरिगणनात्॥१९१॥

भेदानां परिगणना न शक्यते कर्तुमित्यसङ्कीर्णाः।
भेदाः सङ्कीर्णाः पुनरन्ये भूयः सङ्कीर्णा बहुधा॥१९२॥

शोधकशोध्यादीनां द्वित्रादिविभेदसद्भावात्।
भोगे साध्ये यद्यद्बहु कर्तव्यं तदाश्रयेन्मतिमान्॥१९३॥

कारणभूयस्त्वं किल फलभूयस्त्वाय किं चित्रम्।
अपवर्गे न तु भेदस्तेनास्मिन्वासनादृढत्वजुषा॥१९४॥

अल्पाप्याश्रयणीया क्रियाथ विज्ञानमात्रे वा।
अभिनवगुप्तगुरुः पुनराह हि सति वित्तदेशकालादौ॥१९५॥

अपवर्गेऽपि हि विस्तीर्णकर्मविज्ञानसङ्ग्रहः कार्यः।
चिद्वृत्तेर्वैचित्र्याच्चाञ्चल्येऽपि क्रमेण सन्धानात्॥१९६॥

तस्मिंस्तस्मिन्वस्तुनि रूढिरवश्यं शिवात्मिका भवति।
तत्त्वमिदमेतदात्मकमेतस्मात्प्रोद्धृतो मया शिष्यः॥१९७॥

इत्थं क्रमसंवित्तौ मूढोऽपि शिवात्मको भवति।
क्रमिकतथाविधशिवतानुग्रहसुभगं च दैशिकं पश्यन्॥१९८॥

शिशुरपि तदभेददृशा भक्तिबलाच्चाभ्युपैति शिवभावम्।
यद्यपि विकल्पवृत्तेरपि मोक्षं दीक्षयैव देहान्ते॥१९९॥

शास्त्रे प्रोवाच विभुस्तथापि दृढवासना युक्ता।
मोक्षेऽप्यस्ति विशेषः क्रियाल्पभूयस्त्वजः सलोकादिः॥२००॥

इति केचित्तदयुक्तं स विचित्रो भोग एव कथितः स्यात्।
संस्कारशेषवर्तनजीवितमध्येऽस्य समयलोपाद्यम्॥२०१॥

नायाति विघ्नजालं क्रियाबहुत्वे मुमुक्षोस्तत्।
यस्मात्सबीजदीक्षासंस्कृतपुरुषस्य समयलोपाद्ये॥२०२॥

भुक्ते भोगान्मोक्षो नैव निर्बीजदीक्षायाम्।
इति केचिन्मन्यन्ते युक्तं तच्चापि यत्स्मृतं शास्त्रे॥२०३॥

Tathāhi vaktrairyasyādhvā śuddhastaireva yojitaḥ|
Bhoktumiṣṭe kvacittattve sa bhoktā tadbalānvitaḥ||176||
Śubhānāṁ karmaṇāṁ cātra sadbhāve bhogacitratā|
Tādṛgeva bhavetkarmaśuddhau tvanyaiva citratā||177||
Bhogaśca sadya utkrāntyā dehenaivātha saṅgataḥ|
Tadaivābhyāsato vāpi dehānte vetyasau catuḥ||178||
Prāktanāṣṭabhidā yogāddvātriṁśadbheda ucyate|
Mokṣa eko'pi bījasya samayākhyasya tādṛśam||179||
Bālādikaṁ jñātaśīghramaraṇaṁ śaktivarjitam|
Vṛddhaṁ voddiśya bhaktaṁ vā śodhanāśodhanāddvidhā||180||
Sadya utkrāntitastraidhaṁ sā cāsannamṛtau guroḥ|
Kāryetyājñā maheśasya śrīmadgahvarabhāṣitā||181||
Dṛṣṭvā śiṣyaṁ jarāgrastaṁ vyādhinā paripīḍitam|
Utkramayya tatastvenaṁ paratattve niyojayet||182||
Pañcatriṁśadamī bhedā gurorvā guruśiṣyayoḥ|
Uktadvaividhyakalanātsaptatiḥ parikīrtitāḥ||183||
Etairbhedaiḥ puroktāṁstānbhedāndīkṣāgatānguruḥ|
Bhitvā sidhyetprasaṅkhyānaṁ svabhyastajñānasiddhaye||184||
Pañcāśītiśatī yā catvāriṁśatsamuttarā kathitā|
Tāṁ saptatyā bhittvā dīkṣābhedānsvayaṁ kalayet||185||
Pañcakamiha lakṣāṇāṁ ca saptanavatiḥ sahasraparisaṅkhyā|
Aṣṭau śatāni dīkṣābhedo'yaṁ mālinītantre||186||
Saptatidhā śoddhṛgaṇastriṁśaddhā śodhya ekatattvādiḥ|
Sāṇḍaḥ ṣaḍadhvarūpastathetikartavyatā caturbhedā||187||
Dravyajñānamayī sā jananādivivarjitātha tadyuktā|
Pañcatriṁśaddhā punareṣā bhogāpavargasandhānāt||188||
Yasmāddvātriṁśaddhā bhogaḥ śubhaśuddhyaśuddhikālabhidā|
Mokṣastredhā dviguṇā saptatiriti kāryatābhedāḥ||189||
Śodhakaśodhyavibhedāditikartavyatvabhedataścaiṣā|
Dīkṣā bahudhā bhinnā śodhyavihīnā tu saptatidhā||190||
Mantrāṇāṁ sakaletarasāṅganiraṅgādibhedasaṅkalanāt|
Śodhyasya ca tattvādeḥ pañcadaśādyuktabhedaparigaṇanāt||191||
Bhedānāṁ parigaṇanā na śakyate kartumityasaṅkīrṇāḥ|
Bhedāḥ saṅkīrṇāḥ punaranye bhūyaḥ saṅkīrṇā bahudhā||192||
Śodhakaśodhyādīnāṁ dvitrādivibhedasadbhāvāt|
Bhoge sādhye yadyadbahu kartavyaṁ tadāśrayenmatimān||193||
Kāraṇabhūyastvaṁ kila phalabhūyastvāya kiṁ citram|
Apavarge na tu bhedastenāsminvāsanādṛḍhatvajuṣā||194||
Alpāpyāśrayaṇīyā kriyātha vijñānamātre vā|
Abhinavaguptaguruḥ punarāha hi sati vittadeśakālādau||195||
Apavarge'pi hi vistīrṇakarmavijñānasaṅgrahaḥ kāryaḥ|
Cidvṛttervaicitryāccāñcalye'pi krameṇa sandhānāt||196||
Tasmiṁstasminvastuni rūḍhiravaśyaṁ śivātmikā bhavati|
Tattvamidametadātmakametasmātproddhṛto mayā śiṣyaḥ||197||
Itthaṁ kramasaṁvittau mūḍho'pi śivātmako bhavati|
Kramikatathāvidhaśivatānugrahasubhagaṁ ca daiśikaṁ paśyan||198||
Śiśurapi tadabhedadṛśā bhaktibalāccābhyupaiti śivabhāvam|
Yadyapi vikalpavṛtterapi mokṣaṁ dīkṣayaiva dehānte||199||
Śāstre provāca vibhustathāpi dṛḍhavāsanā yuktā|
Mokṣe'pyasti viśeṣaḥ kriyālpabhūyastvajaḥ salokādiḥ||200||
Iti kecittadayuktaṁ sa vicitro bhoga eva kathitaḥ syāt|
Saṁskāraśeṣavartanajīvitamadhye'sya samayalopādyam||201||
Nāyāti vighnajālaṁ kriyābahutve mumukṣostat|
Yasmātsabījadīkṣāsaṁskṛtapuruṣasya samayalopādye||202||
Bhukte bhogānmokṣo naiva nirbījadīkṣāyām|
Iti kecinmanyante yuktaṁ taccāpi yatsmṛtaṁ śāstre||203||

К примеру (tathā hi), мирской наслаждающийся (saḥ bhoktā), чей (yasya) путь (adhvā) был очищен (śuddhaḥ) ликами (vaktraiḥ), (и который) был помещен (yojitaḥ) ими (taiḥ eva) где-то (kvacid) в избранной категории (iṣṭe... tattve), чтобы наслаждаться (в миру) (bhoktum), наделён своей силой/могуществом (tad-bala-anvitaḥ). Также (ca) разнообразие мирских наслаждений (для ученика) (bhoga-citratā) (обусловлено) (bhavet) здесь (atra) таким (tādṛk eva) существованием (sadbhāve) (его) благой кармы (śubhānām karmaṇām). Но (tu) когда (его) карма была очищена (karma-śuddhau), (появляется) другая (anyā eva) разновидность (citratā). И (ca) это мирское наслаждение (bhogaḥ... asau) (бывает) четырёх (типов) (catur). (Оно может проявиться у ученика): «(1) Путём выхода (из тела) (utkrāntyā) немедленно (sadyas), или (atha) (2) через связь (saṅgatas) с самим телом (dehena eva) после --т.е. после dīkṣā, или инициации-- (tadā eva), или же (vā api) (3) через практику (abhyāsatas), или (vā) (4) при кончине тела --а именно, когда тело умирает-- (deha-ante... iti)». Тридцать два вида (dvātriṁśat-bhedaḥ) называются существующими (ucyate) через соединение (yogāt) (этих четырёх типов мирского наслаждения) с предыдущими восемью видами (prāktana-aṣṭa-bhidā) --т.е. 8 x 4 = 32--. Хотя (api) Освобождение (mokṣaḥ) одно (ekaḥ), (оно также имеет) двойной (характер) (dvidhā), проявляющийся через очищение или не-очищение (śodhana-aśodhanāt) семени, называемого «samaya», или «правилом» (samaya-ākhyasya), применительно (uddiśya) к тому, кто является таковым --имея в виду того, кто хочет Освобождения-- (tādṛśam), (или) к детям и т.д. (bāla-ādikam), (или) к тому, чья смерть, как известно, наступит скоро (jñāta-śīghra-maraṇam), (или) к тому, кто лишён силы (śakti-varjitam), или (vā) к тому, кто стар (vṛddham), или (vā) к преданному (bhaktam). И (ca) оно --а именно, разнообразие мирских наслаждений-- (sā) тройственно (traidham) посредством немедленного (sadyas) ухода (utkrāntitas). (Этот вид инициации) должен быть совершён (kāryā) Гуру --предполагая 'guruṇā'-- (guroḥ), когда (к ученику) приближается смерть (āsanna-mṛtau). Это повеление (iti ājñā) Великого Господа (mahā-īśasya), изречённое в почтенном Gahvaratantra (śrīmat-gahvara-bhāṣitā): «Увидев (dṛṣṭvā), что ученик (śiṣyam) пожираем старостью (jarā-grastam) (и) мучим (paripīḍitam) болезнью (vyādhinā), заставляя (его) покинуть (тело) (utkramayya), (Гуру) должен затем поместить (tatas tu... niyojayet) его --т.е. ученика-- (enam) в Высочайший Принцип (para-tattve)». Те (amī) тридцать пять --а именно 32 + 3-- (pañcatriṁśat) видов (мирского наслаждения) (bhedāḥ) принадлежат Гуру (guroḥ); или (vā) (когда такие виды) принадлежат Гуру и ученику (guru-śiṣyayoḥ), их насчитывается (parikīrtitāḥ) семьдесят (saptatiḥ), поскольку вышеупомянутый процесс является двойным (ukta-dvaividhya-kalanāt). Гуру (guruḥ), умножив --предполагая 'bhittvā'-- (bhitvā) (число) тех вышеупомянутых видов, относящихся к инициации --т.е. 8540 есть число тех видов инициаций-- (purā-uktān tān bhedān dīkṣā-gatān), на (число) этих видов --а именно на 70-- (etaiḥ bhedaiḥ), должен достичь (sidhyet) количества (597 800) --т.е. 8540 x 70-- (prasaṅkhyānam), чтобы достичь хорошо отработанные знания (su-abhyasta-jñāna-siddhaye).

(Итак, число видов) было названо (yā... kathitā) 8540 (pañcāśītiśatī... catvāriṁśat-samuttarā). Умножив (bhittvā) это --т.е. 8540-- (tām) на 70 (saptatyā), (Гуру) вычисляет (kalayet) сам (svayam) (число) разновидностей инициации (dīkṣā-bhedān). Здесь (iha), в Mālinītantra --это может быть или не быть Mālinīvijayottaratantra-- (mālinī-tantre), это (ayam) (число) разновидностей инициации (dīkṣā-bhedaḥ) (составляет) 597 800 --букв. «группа из пяти, сто тысяч, и девяносто семь, тысяча-число, восемь, сотни»-- (pañcakam... lakṣāṇāṁ ca saptanavatiḥ sahasra-parisaṅkhyā... aṣṭau śatāni).

Группа очистителей (śoddhṛ-gaṇaḥ) насчитывает семьдесят видов (saptatidhā). Очищаемые (śodhyaḥ) —состоящие из одного принципа и т.д. (eka-tattva-ādiḥ)— бывают тридцати видов (triṁśaddhā). (Очищаемое --т.е. объект--) вместе с (четырьмя) Яйцами (sa-aṇḍaḥ), чья форма/природа есть шесть путей (ṣaṭ-adhva-rūpaḥ), (должны пройти через процесс очищения). Задача, (которая должна быть выполнена) «таким образом» (tathā-iti-kartavyatā), состоит из четырех частей (catur-bhedā). Она --т.е. такая задача, которую необходимо выполнить таким образом-- (sā) состоит из субстанции и знания (dravya-jñāna-mayī), лишена рождения и т.д. (janana-ādi-vivarjitā) или (atha) наделена тем --а именно, рождением и т.д.-- (tad-yuktā). Более того (punar), она --т.е. вышеупомянутая задача-- (eṣā) насчитывает тридцать пять видов (pañcatriṁśaddhā) в зависимости от того, направлено ли намерение на достижение мирского наслаждения или Освобождения (bhoga-apavarga-sandhānāt). (Почему?) Потому что (yasmāt) мирское наслаждение (bhogaḥ) бывает тридцати двух видов (dvātriṁśaddhā) из-за деления времени на очищение или нет --не-очищение-- от благой (кармы) (śubha-śuddhi-aśuddhi-kāla-bhidā). Освобождение (mokṣaḥ) бывает трёх видов (tredhā). (Та вышеупомянутая задача,) умноженная на два (dvi-guṇā), (даёт) семьдесят (saptatiḥ). Это разновидности (инициаций) в соответствии с (их) эффектами/следствиями (iti kāryatā-bhedāḥ).

Из-за разделений очистителя и очищаемого (śodhaka-śodhya-vibhedāt), а также (ca) из-за видов задачи, которая должна быть выполнена так --имея в виду ритуалы, которые необходимо выполнить-- (iti-kartavyatva-bhedatas), это (eṣā) посвящение (dīkṣā) различается (bhinnā) многими способами (bahudhā). Во всяком случае (tu), (когда это посвящение) лишено очищаемого (śodhya-vihīnā), оно (просто состоит из) семидесяти видов (saptatidhā). Через процесс дифференцирования Мантр, (будь то) с частями или без частей --букв. иные--, с конечностями, без конечностей и т.д. (mantrāṇām sakala-itara-sa-aṅga-nis-aṅga-ādi-bheda-saṅkalanāt), и (ca) через перечисление вышеупомянутых видов, т.е. пятнадцати и т.д. (pañcadaśa-ādi-ukta-bheda-parigaṇanāt), принадлежащих очищаемому, которое состоит из Таттв и т.д. (śodhyasya... tattva-ādeḥ), перечисление (parigaṇanā) видов (bhedānām) не может быть сделано (na śakyate kartum). Это те --а именно, посвящения/инициации--, которые не смешаны (iti asaṅkīrṇāḥ). Кроме того (punar), (существуют) иные (anya) смешанные (saṅkīrṇāḥ) виды (bhedāḥ), (которые,) вновь (bhūyas) смешаны (saṅkīrṇāṇ) многими способами (bahudhā) из-за существования разделения на два или три и т.д. (dvitra-ādi-vibheda-sadbhāvāt) в случае очистителя, очищаемого и т.д. (śodhaka-śodhya-ādīnām).

Когда целью является мирское наслаждение (bhoge sādhye), разумный человек (matimān) должен прибегать (āśrayet) ко многим ритуалам --букв. 'yad yad... kartavyam tad' означает 'то, что должно быть выполнено', предполагая "yad", тем не менее-- (yad yad bahu kartavyam tad). Что (kim) за чудо (citram), что обилие причин (kāraṇa-bhūyastvam) действительно служит обилию плодов (phala-bhūyastvāya)! Что касается Освобождения (apavarge), никакого разнообразия нет вообще (na tu bhedaḥ). Поэтому (tena) должен быть проведён (āśrayaṇīyā) небольшой ритуал (alpā api... kriyā) (тем Гуру), который обладает устойчивостью в (своих) склонностях (vāsanā-dṛḍhatva-juṣā) относительно этого (asmin), или (atha... vā) (он может просто прибегнуть к) одному лишь знанию (vijñāna-mātre) --так, никакие ритуалы не требуются в той ситуации, если уровень Śaktipāta (дарования Милости) достаточно силён; ритуалы необходимы только если уровень Śaktipāta слаб--.

Однако (punar) Гуру Абхинавагупта --т.е. в данном случае Śambhunātha-- (abhinavagupta-guruḥ) сказал (āha), (что) если есть деньги, место, время и т.д. (sati vitta-deśa-kāla-ādau), то должно быть выполнено (kāryaḥ) накопление обширного знания о ритуалах (vistīrṇa-karma-vijñāna-saṅgrahaḥ), связанных с Освобождением (apavarge api hi).

Даже (api) при неустойчивости (Сознания) (cāñcalye) —поскольку функционирование Сознания многообразно (cit-vṛtteḥ vaicitryāt)—, благодаря постепенному соединению (krameṇa sandhānāt) (Сознания) с каждой реальностью (tasmin tasmin vastuni), утверждение/глубокое укоренение (rūḍhiḥ) (обретает) (bhavati), безусловно (avaśyam), природу Śiva (śiva-ātmikā). «Эта (idam) (ограничивающая) таттва, или принцип (tattvam) обладает этой природой (etad-ātmakam). Ученик (śiṣyaḥ) был извлечён (proddhṛtaḥ) из неё (etasmāt) мной (mayā)». Таким образом (ittham), когда (Гуру) (пребывает) в прогрессирующем Сознании (krama-saṁvittau), даже (api) mūḍha --хотя этот термин обычно переводится как «глупец», буквальное значение есть «тот, кто находится под властью Moha, или Māyā»-- (mūḍhaḥ) становится (bhavati) Śiva (śiva-ātmakaḥ). И (ca) ученик (śiśuḥ) также (api), видя (paśyan), что духовный наставник (daiśikam) благосклонен (к дарованию) Милости благодаря такому прогрессирующему состоянию Śiva (kramika-tathāvidha-śivatā-anugraha-subhagam), достигает Состояния Śiva (abhyupaiti śiva-bhāvam) через восприятие (своего) единства с ним --с Гуру-- (tad-abheda-dṛśā) и (ca) через силу (своей) преданности (bhakti-balāt). Хотя (yadi api) Всепроникающий (vibhuḥ) сказал (provāca) в писании (śāstre), (что,) даже (api) в случае (ученика), сохраняющего активность vikalpa-s, или мыслей (после инициации) (vikalpa-vṛtteḥ), (тот ученик достигает) Освобождения (mokṣam) благодаря самой инициации (dīkṣayā eva) в конце (жизни) тела --в момент смерти-- (deha-ante), даже в этом случае (tathā api) уместна (yuktā) устойчивая тенденция (dṛḍha-vāsanā).

Некоторые (kecid) (утверждают:) «Даже (api) касательно Освобождения (mokṣe), существует (asti) различие (viśeṣaḥ), рождённое из обилия или недостатка ритуалов (kriyā-alpa-bhūyastva-jaḥ), (как например), пребывание в мире Śiva и т.д. (sa-loka-ādiḥ... iti)». Это (tad) неправильно (ayuktam). Говорят (kathitaḥ), что только (eva) мирское наслаждение (sa... bhogaḥ) (считается) (syāt) разнообразным (vicitraḥ).

Некоторые (kecid) думают (manyante), что (iti) его --т.е. инициируемого-- (asya) нарушение и т.д. правил --предполагая "samayalopādyaḥ"-- (samaya-lopa-ādyam) в течение жизни, оставшейся после (получения) очистительных церемоний (saṁskāra-śeṣa-vartana-jīvita-madhye), не становится сетью препятствий (na āyāti vighna-jālam). Это (tad) (происходит), когда существует множество ритуалов (kriyā-bahutve) для того, кто желает Освобождения --а именно, для ученика-- (mumukṣoḥ). Потому что (yasmāt) в случае человека, который был очищен посвящением с семенем (sa-bīja-dīkṣā-saṁskṛta-puruṣasya), когда он испытал плоды/следствия (своего) нарушения и т.д. правил --весьма надуманный санскрит, мягко говоря-- (samaya-lopa-ādye... bhukte bhogān), (он достигает) Освобождения --т.е. после смерти он получает Освобождение-- (mokṣam). (Это) совершенно (na eva) не (так), касательно посвящения без семени (nis-bīja-dīkṣāyām). (То, что они думают, неправильно, но) то (tad ca api), что (yad) упомянуто/преподано (smṛtam) в писании (śāstre), правильно (yuktam)||176-203||

в начало


 Строфы 204 - 230

समयोल्लङ्घनाद्देवि क्रव्यादत्वं शतं समाः॥२०४॥
Samayollaṅghanāddevi kravyādatvaṁ śataṁ samāḥ||204||

(Śiva сказал в Ānandagahvaratantra:) «О Богиня (devi), через нарушение samaya-s, или правил (samaya-ullaṅghanāt) (происходит обретение) состояния плотоядного животного (kravyādatvam) на сто (śatam) лет (samāḥ)»||204||


तस्माद्गुरुशिष्यमतौ शिवभावनिरूढिवितरणसमर्थम्।
क्रमिकं तत्त्वोद्धरणादि कर्म मोक्षेऽपि युक्तमतिविततम्॥२०५॥

Tasmādguruśiṣyamatau śivabhāvanirūḍhivitaraṇasamartham|
Kramikaṁ tattvoddharaṇādi karma mokṣe'pi yuktamativitatam||205||

Таким образом (tasmāt), даже (api) относительно Освобождения (mokṣe), уместен (yuktam) чрезвычайно обширный (ativitatam) ритуал (karma) —состоящий из постепенного извлечения (ученика из отождествления) с таттвой и т.д. (kramikam tattva-uddharaṇa-ādi) (и) способный даровать непоколебимое утверждение в Состоянии Śiva (śiva-bhāva-nirūḍhi-vitaraṇa-samartham) уму/интеллекту как Гуру, так и ученика (guru-śiṣya-matau)— ||205||


यस्तु सदा भावनया स्वभ्यस्तज्ञानवान्गुरुः स शिशोः।
अपवर्गाय यथेच्छं यं कञ्चिदुपायमनुतिष्ठेत्॥२०६॥

एवं शिष्यतनौ शोध्यं न्यस्याध्वानं यथेप्सितम्।
शोधकं मन्त्रमुपरि न्यस्येत्तत्त्वानुसारतः॥२०७॥

द्वयोर्मातृकयोस्तत्त्वस्थित्या वर्णक्रमः पुरा।
कथितस्तं तथा न्यस्येत्तत्तत्तत्त्वविशुद्धये॥२०८॥

Yastu sadā bhāvanayā svabhyastajñānavānguruḥ sa śiśoḥ|
Apavargāya yathecchaṁ yaṁ kañcidupāyamanutiṣṭhet||206||
Evaṁ śiṣyatanau śodhyaṁ nyasyādhvānaṁ yathepsitam|
Śodhakaṁ mantramupari nyasyettattvānusārataḥ||207||
Dvayormātṛkayostattvasthityā varṇakramaḥ purā|
Kathitastaṁ tathā nyasyettattattattvaviśuddhaye||208||

Тем не менее (tu), тот Гуру (guruḥ saḥ), чьё знание всегда оттачивается (sadā...yaḥ... su-abhyasta-jñānavān) посредством созерцания (bhāvanayā), следует/использует (anutiṣṭhet) любое средство (yam kañcid upāyam), по своему усмотрению (yathā-iccham), ради Освобождения (apavargāya) (своего) ученика (śiśoḥ).

Таким образом (evam), разместив (nyasya) путь (adhvānam), подлежащий очищению (śodhyam) —в соответствии с намерением (Гуру) (yathā-īpsitam)—, на теле ученика (śiṣya-tanau), (Гуру) должен поместить (nyasyet) на (это) --т.е. на путь, подлежащий очищению-- (upari) очищающую (śodhakam) Мантру (mantram) в соответствии с таттвой (tattva-anusāratas).

Последовательность букв (varṇa-kramaḥ) двух Mātṛkā --другой перевод может быть «двух алфавитов», т.е. расположений Śabdarāśi и Mālinī-- (dvayoḥ mātṛkayoḥ), в соответствии с (их) положением в таттве (tattva-sthityā), обсуждалась (kathitaḥ) прежде (purā). (Гуру) должен поместить (nyasyet) это --а именно, последовательность букв-- (tam) таким образом (tathā) для очищения различных таттв (tad-tad-tattva-viśuddhaye)||206-208||


वर्णाध्वा यद्यपि प्रोक्तः शोध्यः पाशात्मकस्तु सः।
मायीयः शोधकस्त्वन्यः शिवात्मा परवाङ्मयः॥२०९॥

उवाच सद्योज्योतिश्च वृत्तौ स्वायम्भुवस्य तत्।
बाढमेको हि पाशात्मा शब्दोऽन्यश्च शिवात्मकः॥२१०॥

तस्मात्तस्यैव वर्णस्य युक्ता शोधकशोध्यता।
श्रीपूर्वशास्त्रे चाप्युक्तं ते तैरालिङ्गिता इति॥२११॥

सद्योजातादिवक्त्राणि हृदाद्यङ्गानि पञ्च च।
षट् कृत्वा न्यस्य षट्त्रिंशन्न्यासं कुर्याद्धरादितः॥२१२॥

परापराया वैलोम्याद्धरायां स्यात्पदत्रयम्।
ततो जलादहङ्कारे पञ्चाष्टकसमाश्रयात्॥२१३॥

पदानि पञ्च धीमूलपुंरागाख्ये त्रये त्रयम्।
एकं त्वशुद्धवित्कालद्वये चैकं नियामके॥२१४॥

कलामायाद्वये चैकं पदमुक्तमिह क्रमात्।
विद्येश्वरसदाशक्तिशिवेषु पदपञ्चकम्॥२१५॥

एकोनविंशतिः सेयं पदानां स्यात्परापरा।
सार्धं चैकं चैकं सार्धं द्वे द्वे शशी दृगथ युग्मम्॥२१६॥

त्रीणि दृगब्धिश्चन्द्रः श्रुतिः शशी पञ्च विधुमहश्चन्द्राः।
एकान्नविंशतौ स्यादक्षरसङ्ख्या पदेष्वियं देव्याः॥२१७॥

हल्द्वययुतवसुचित्रगुपरिसङ्ख्यातस्ववर्णायाः।
मूलान्तं सार्धवर्णं स्यान्मायान्तं वर्णमेककम्॥२१८॥

शक्त्यन्तमेकमपरान्यासे विधिरुदीरितः।
मायान्तं हल्ततः शक्तिपर्यन्ते स्वर उच्यते॥२१९॥

निष्कले शिवतत्त्वे वै परो न्यासः परोदितः।
परापरापदान्येव ह्यघोर्याद्यष्टकद्वये॥२२०॥

मन्त्रास्तदनुसारेण तत्त्वेष्वेतद्द्वयं क्षिपेत्।
पिण्डाक्षराणां सर्वेषां वर्णसङ्ख्याविभेदतः॥२२१॥

अव्यक्तान्तं स्वरे न्यस्यं शेषं शेषेषु योजयेत्।
बीजानि सर्वतत्त्वेषु व्याप्तृत्वेन प्रकल्पयेत्॥२२२॥

पिण्डानां बीजवन्न्यासमन्ये तु प्रतिपेदिरे।
अकृते वाथ शोध्यस्य न्यासे वस्तुबलात्स्थितेः॥२२३॥

शोधकन्यासमात्रेण सर्वं शोध्यं विशुध्यति।
श्रीमन्मृत्युञ्जयादौ च कथितं परमेष्ठिना॥२२४॥

अधुना न्यासमात्रेण भूतशुद्धिः प्रजायते।
देहशुद्ध्यर्थमप्येतत्तुल्यमेतेन वस्तुतः॥२२५॥

अन्यप्रकरणोक्तं यद्युक्तं प्रकरणान्तरे।
ज्ञापकत्वेन साक्षाद्वा तत्किं नान्यत्र गृह्यते॥२२६॥

मालिनीमातृकाङ्गस्य न्यासो योऽर्चाविधौ पुरा।
प्रोक्तः केवलसंशोद्धृमन्त्रन्यासे स एव तु॥२२७॥

त्रिपदी द्वयोर्द्वयोः स्यात्प्रत्येकमथाष्टसु श्रुतिपदानि।
दिक्चन्द्रचन्द्ररसरविशरशरदृग्दृङ्मृगाङ्कशशिगणने॥२२८॥

अङ्गुलमाने देव्या अष्टादश वैभवेन पदमन्यत्।
अपरं मानमिदं स्यात्केवलशोधकमनुन्यासे॥२२९॥

तुर्यपदात्पदषट्के मानद्वितयं परापरपराख्यम्।
द्वादशकं द्वादशकं तत्त्वोपरि पूर्ववत्त्वन्यत्॥२३०॥

Varṇādhvā yadyapi proktaḥ śodhyaḥ pāśātmakastu saḥ|
Māyīyaḥ śodhakastvanyaḥ śivātmā paravāṅmayaḥ||209||
Uvāca sadyojyotiśca vṛttau svāyambhuvasya tat|
Bāḍhameko hi pāśātmā śabdo'nyaśca śivātmakaḥ||210||
Tasmāttasyaiva varṇasya yuktā śodhakaśodhyatā|
Śrīpūrvaśāstre cāpyuktaṁ te tairāliṅgitā iti||211||
Sadyojātādivaktrāṇi hṛdādyaṅgāni pañca ca|
Ṣaṭ kṛtvā nyasya ṣaṭtriṁśannyāsaṁ kuryāddharāditaḥ||212||
Parāparāyā vailomyāddharāyāṁ syātpadatrayam|
Tato jalādahaṅkāre pañcāṣṭakasamāśrayāt||213||
Padāni pañca dhīmūlapuṁrāgākhye traye trayam|
Ekaṁ tvaśuddhavitkāladvaye caikaṁ niyāmake||214||
Kalāmāyādvaye caikaṁ padamuktamiha kramāt|
Vidyeśvarasadāśaktiśiveṣu padapañcakam||215||
Ekonaviṁśatiḥ seyaṁ padānāṁ syātparāparā|
Sārdhaṁ caikaṁ caikaṁ sārdhaṁ dve dve śaśī dṛgatha yugmam||216||
Trīṇi dṛgabdhiścandraḥ śrutiḥ śaśī pañca vidhumahaścandrāḥ|
Ekānnaviṁśatau syādakṣarasaṅkhyā padeṣviyaṁ devyāḥ||217||
Haldvayayutavasucitraguparisaṅkhyātasvavarṇāyāḥ|
Mūlāntaṁ sārdhavarṇaṁ syānmāyāntaṁ varṇamekakam||218||
Śaktyantamekamaparānyāse vidhirudīritaḥ|
Māyāntaṁ haltataḥ śaktiparyante svara ucyate||219||
Niṣkale śivatattve vai paro nyāsaḥ paroditaḥ|
Parāparāpadānyeva hyaghoryādyaṣṭakadvaye||220||
Mantrāstadanusāreṇa tattveṣvetaddvayaṁ kṣipet|
Piṇḍākṣarāṇāṁ sarveṣāṁ varṇasaṅkhyāvibhedataḥ||221||
Avyaktāntaṁ svare nyasyaṁ śeṣaṁ śeṣeṣu yojayet|
Bījāni sarvatattveṣu vyāptṛtvena prakalpayet||222||
Piṇḍānāṁ bījavannyāsamanye tu pratipedire|
Akṛte vātha śodhyasya nyāse vastubalātsthiteḥ||223||
Śodhakanyāsamātreṇa sarvaṁ śodhyaṁ viśudhyati|
Śrīmanmṛtyuñjayādau ca kathitaṁ parameṣṭhinā||224||
Adhunā nyāsamātreṇa bhūtaśuddhiḥ prajāyate|
Dehaśuddhyarthamapyetattulyametena vastutaḥ||225||
Anyaprakaraṇoktaṁ yadyuktaṁ prakaraṇāntare|
Jñāpakatvena sākṣādvā tatkiṁ nānyatra gṛhyate||226||
Mālinīmātṛkāṅgasya nyāso yo'rcāvidhau purā|
Proktaḥ kevalasaṁśoddhṛmantranyāse sa eva tu||227||
Tripadī dvayordvayoḥ syātpratyekamathāṣṭasu śrutipadāni|
Dikcandracandrarasaraviśaraśaradṛgdṛṅmṛgāṅkaśaśigaṇane||228||
Aṅgulamāne devyā aṣṭādaśa vaibhavena padamanyat|
Aparaṁ mānamidaṁ syātkevalaśodhakamanunyāse||229||
Turyapadātpadaṣaṭke mānadvitayaṁ parāparaparākhyam|
Dvādaśakaṁ dvādaśakaṁ tattvopari pūrvavattvanyat||230||

Даже если (yadi api) путь Varṇa --т.е. путь букв-- (varṇa-adhvā... saḥ) был назван (proktaḥ) майической связью (pāśa-ātmakaḥ tu māyīyaḥ), подлежащей очищению (śodhyaḥ), (тем не менее, существует его) иной (аспект) (anyaḥ), являющийся очищающим (śodhakaḥ tu), который есть Śiva (śiva-ātmā) (и) состоит из Высшей Речи (para-vāk-mayaḥ).

И (ca) Sadyojyoti (sadyojyotiḥ) сказал (uvāca) так (tad) в (своём) комментарии (vṛttau) на Svāyambhuva --имея в виду Svāyambhuvasūtrasaṅgraha-- (svāyambhuvasya): «Да! (bāḍham), Śabdarāśi --множество звуков-- (śabdaḥ) (имеет) один (аспект) (ekaḥ hi), который связывает (pāśa-ātmā), и (ca) другой (аспект) (anyaḥ), который есть Śiva (śiva-ātmakaḥ)». Поэтому (tasmāt) для той Varṇa --а именно, буквы-- (tasya eva varṇasya) уместно (yuktā) состояние очистителя и очищаемого (śodhaka-śodhyatā).

В почтенном Pūrvaśāstra --т.е. в Mālinīvijayottaratantra-- (śrī-pūrva-śāstre) также сказано (ca api uktam) --в 3.28--: «(О Ты, восхваляемая Героями,) те (50 букв) (te), будучи принятыми (āliṅgitāḥ... iti) [ими --Aghora и остальными Мантрами (самими познающими)--, становятся дарителями плодов всех желаний применительно к лучшим адептам, (и) это не иначе]». После помещения (nyasya) (пяти) ликов, таких как Sadyojāta и т.д. (sadyojāta-ādi-vaktrāṇi) и (ca) пяти (pañca) частей тела, таких как сердце и т.д. (hṛd-ādi-aṅgāni) шесть раз --букв. делая (это) шесть (раз)-- (ṣaṭ kṛtvā), (Гуру) должен совершить (kuryāt) nyāsa тридцати шести (таттв) (ṣaṭtriṁśat-nyāsam), начиная с элемента земли (dharā-āditas). (Nyāsa Мантры) Parāparā --также называемая Vidyā Parāparā, есть "Oṁ aghore hrīḥ paramaghore huṁ ghorarūpe haḥ ghoramukhi bhīma bhīṣaṇe vama piba he ruru rara phaṭ huṁ haḥ phaṭ"-- (parāparāyāḥ) (выполняется) в обратном порядке (vailomyāt) --правильный порядок показан в Mālinīvijayottaratantra 4.19-23--: (a) В элементе земли --т.е. в Pṛthivī, таттве 36-- (dharāyām) имеется (syāt) триада Pada-s --т.е. huṁ haḥ phaṭ-- (pada-trayam). После этого (tatas), (b) от Jala --т.е. Āpas, таттвы 35-- (jalāt) вплоть до Ahaṅkāra --таттвы 15-- (ahaṅkāre) существуют пять Pada-s (padāni pañca), связанных с пятью группами по восемь (миров) (pañca-aṣṭaka-samāśrayāt). (c) Группа из трёх (Pada-s) --а именно, 'vama', 'bhīṣaṇe' и 'bhīma'-- (trayam) (пребывает) в триаде (traye), называемой Buddhi, Prakṛti-Puruṣa и Rāga --таттвы 14, 13-12 и 9-- (dhī-mūla-puṁ-rāga-ākhye). (d) Но (tu) одно Pada --а именно, 'ghoramukhi'-- (ekam) (пребывает) в группе из двух (таттв), т.е. в Kāla и нечистой Vidyā --таттвах 10 и 8-- (aśuddha-vit-kāla-dvaye), и (ca) (e) в Niyati (niyāmake) (пребывает) одно Pada --а именно, 'haḥ'-- (ekam). (f) И (ca) здесь (iha) одно Pada --а именно, 'ghorarūpe'-- (ekam padam) названо (пребывающим) (uktam) в паре Māyā и Kalā --таттвах 6 и 7-- (kalā-māyā-dvaye), последовательно (kramāt). (g) Группа из пяти (Pada-s) --а именно 'huṁ', 'paramaghore', 'hrīḥ', 'aghore' и 'Oṁ'-- (pada-pañcakam) (пребывает) в Sadvidyā, Īśvara, Sadāśiva, Śakti и Śiva --таттвах 5, 4, 3, 2 и 1, соответственно-- (vidyā-īśvara-sadā-śakti-śiveṣu). (Мантра) Parāparā (parāparā) является (syāt) состоящей из девятнадцати (ekonaviṁśatiḥ sā iyam) Pada-s (padānām).

(Помня, что Мантра Parāparā есть: "Oṁ aghore hrīḥ paramaghore huṁ ghorarūpe haḥ ghoramukhi bhīma bhīṣaṇe vama piba he ruru rara phaṭ huṁ haḥ phaṭ" — Абхинавагупта описывает её в обратном порядке:)

(1) (Одно) с половиной --phaṭ-- (sa-ardham), и (ca) (2) одно --haḥ-- (ekam), и (ca) (3) одно --huṁ-- (ekam), (4) (одно) с половиной --phaṭ-- (sa-ardham), (5) два --rara-- (dve), (6) два --ruru-- (dve), (7) одно --he-- (śaśī), (8) два --piba-- (dṛk) и (atha) (9) два --vama-- (yugman), (10) три --bhīṣaṇe-- (trīṇi), (11) два --bhīma-- (dṛk), (12) четыре --ghoramukhi-- (abdhiḥ), (13) одно --haḥ-- (candraḥ), (14) четыре --ghorarūpe-- (śrutiḥ), (15) одно --huṁ-- (śaśī), (16) пять --paramaghore-- (pañca), (17, 18 и 19) одно --hrīḥ--, три --aghore-- (и) одно --Oṁ-- (vidhu-mahas-candrāḥ) — В девятнадцати Pada-s (ekānnaviṁśatau... padeṣu) Богини (devyāḥ) это (iyam) (является) (syāt) нетленным перечнем (akṣara-saṅkhyā) Богини, чьи буквы в сумме составляют тридцать восемь, наделённые группой из двух "hal-s" --т.е. "двух согласных без гласной", имея в виду две конечные согласные "ṭ" в двух "phaṭ-s"-- (devyāḥ... hal-dvaya-yuta-vasu-citragu-parisaṅkhyāta-sva-varṇāyāḥ). Процедура (vidhiḥ) относительно nyāsa Aparā --Её Мантра — "Hrīḥ hūṁ phaṭ"-- (aparā-nyāse) провозглашена (udīritaḥ) (таким образом --см. Mālinīvijayottaratantra 4.24--:) Полторы буквы --phaṭ-- (sa-ardha-varṇam) вплоть до Prakṛti --таттвы 13-- (mūla-antam). Имеется (syāt) единственная (ekakam) буква --hūṁ-- (varṇam) вплоть до Māyā --таттвы 6-- (māyā-antam) (и ещё) одна --hrīḥ-- (ekam) вплоть до Śakti --таттвы 2-- (śakti-antam). Nyāsa (nyāsaḥ), объявленная для Parā --Её Мантра "Sauḥ"-- (parā-uditaḥ), (состоит) из "hal" --т.е. "s", согласного без гласной-- (hal) вплоть до Māyā --таттвы 6-- (māyā-antam); после этого (tatas), гласная --"au"-- (svaraḥ) считается существующей (ucyate) вплоть до Śakti --таттвы 2-- (śakti-paryante). (Наконец,) высший (Visarga) --"ḥ"-- (paraḥ), на самом деле (vai), находится внутри неделимой таттвы Śiva (niṣkale śiva-tattve). (Поскольку) Pada-s Parāparā (parā-aparā-padāni eva hi) (являются) Мантрами (mantrāḥ), применительно к двум группам по восемь, начинающимся с Aghorī (aghorī-ādi-aṣṭaka-dvaye), (следовательно, Гуру) должен поместить (kṣipet) эти две (etad-dvayam) внутрь таттв, или категорий (tattveṣu) в соответствии с этим (tad-anusāreṇa). (Набор таттв) вплоть до Prakṛti --таттвы 13-- (avyaktam-antam) должен быть помещён (nyasyam) в гласную (svare) всех слогов piṇḍamantra (piṇḍa-ākṣarāṇām sarveṣām). Оставшийся (набор таттв) (śeṣam) следует соединить (yojayet) с остальными (буквами) (śeṣeṣu) в соответствии с делением по числу букв (varṇa-saṅkhyā-vibhedatas). (Гуру) должен представлять (prakalpayet) семенные Мантры (bījāni), как пронизывающие (vyāptṛtvena) все таттвы (sarva-tattveṣu). Но (tu) другие (anye) полагали --здесь совершенное время указывает на отдалённое прошлое-- (pratipedire), что (ритуал) nyāsa (nyāsam) piṇḍamantra-s (piṇḍānām) был подобен (nyāsa) семенных Мантр (bīja-vat). Или же (vā atha), когда nyāsa очищаемого не был выполнен (akṛte... śodhyasya nyāse), всё (sarvam), что должно быть очищено (śodhyam), становится совершенно чистым (viśudhyati) лишь благодаря nyāsa очистителя --т.е. Мантр-- (śodhaka-nyāsa-mātreṇa) через непрерывное существование силы (такой) реальности --а именно, самой Мантры-- (vastu-balāt sthiteḥ). Более того (ca), в почтенном Mṛtyuñjaya и т.д. --Mṛtyuñjaya также называется "Netratantra"-- (śrīmat-mṛtyuñjaya-ādau) это выражено (kathitam) Высочайшим Господом (parameṣṭhinā): «Теперь (adhunā) очищение грубых элементов (bhūta-śuddhiḥ) происходит (prajāyate) лишь посредством nyāsa (nyāsa-mātreṇa)».

Даже если (api) это (etad) предназначено для очищения тела (deha-śuddhi-artham), (тем не менее, такой ритуал nyāsa) поистине равен (tulyam... vastutas) этому --т.е. тому, что Абхинавагупта собирается объяснить-- (etena). Если (yadi) то, что было сказано в другом случае (anya-prakaraṇa-uktam), сказано (uktam) (даже) в другой ситуации (prakaraṇa-antare) как указание (jñāpakatvena) или (vā) (же) напрямую (sākṣāt), (то) почему (kim) это (tad) не принимается (na... gṛhyate) в другом месте (anyatra)? Когда совершается nyāsa исключительно очищающих Мантр (kevala-saṁśoddhṛ-mantra-nyāse), (ритуал) nyāsa (nyāsaḥ) членов Mālinī и Mātṛkā (mālinī-mātṛkā-aṅgasya) (является) тем же самым (saḥ eva tu), что (yaḥ) был изложен (proktaḥ) ранее (purā), касательно процедуры поклонения (arcā-vidhau). В каждой из групп по два (пальца) (dvayoḥ dvayoḥ) имеется (syāt) триада Pada-s (tri-padī), а (atha) в каждой (prati-ekam) из (следующих) восьми (aṣṭasu) — четыре Pada-s (śruti-padāni). (Существуют) восемнадцать (Pada-s) (aṣṭādaśa) Богини (Parāparā) (devyāḥ), (последние одиннадцать из которых) вычисляются в мере десяти, одного, одного, шести, двенадцати, пяти, пяти, двух, двух, одного и одного пальцевых измерений (dik-candra-candra-rasa-ravi-śara-śara-dṛk-dṛk-mṛgāṅka-śaśi-gaṇane... aṅgula-māne). Другое (anyat) Pada --т.е. девятнадцатое Pada Parāparā-- (padam) наделено высоким положением --Могуществом-- (vaibhavena). Когда имеется nyāsa только очищающих Мантр --"manu" есть "Мантра" в этом контексте-- (kevala-śodhaka-manu-nyāse), это (idam) (является) (syāt) низшей (aparam) мерой (mānam) (Parāparā). Другая (anyat) пара мер (māna-dvitayam), известная как "высшая-вместе-с-невысшей" и "высшая" (parāpara-para-ākhyam), (создаётся добавлением) двенадцати и двенадцати (ширины пальцев) (dvādaśakam dvādaśakam) к группе из шести Pada-s (pada-ṣaṭke), (начиная) с четвёртого Pada (turya-padāt), как и прежде (pūrva-vat tu) касательно таттв (tattva-upari)||209-230||

в начало


 Строфы 231 - 240

केवलशोधकमन्त्रन्यासाभिप्रायतो महादेवः।
तत्त्वक्रमोदितमपि न्यासं पुनराह तद्विरुद्धमपि॥२३१॥

Kevalaśodhakamantranyāsābhiprāyato mahādevaḥ|
Tattvakramoditamapi nyāsaṁ punarāha tadviruddhamapi||231||

Через намерение (показать практику) nyāsa исключительно очищающих Мантр (kevala-śodhaka-mantra-nyāsa-abhiprāyatas), Великий Бог --а именно, Śiva-- (mahā-devaḥ) упомянул (āha) снова (punar) nyāsa (девятнадцати Pada-s) (nyāsam) —несмотря на то, что (api ca) она противоположна той --очищающей практике-- (tad-viruddham)—, хотя (api) она (уже) была изложена (в соответствии с) последовательностью таттв (tattva-krama-uditam)||231||


निष्कले पदमेकार्णं यावत्त्रीणि तु पार्थिवे।
इत्यादिना तत्त्वगतक्रमन्यास उदीरितः॥२३२॥

पुनश्च मालिनीतन्त्रे वर्गविद्याविभेदतः।
द्विधा पदानीत्युक्त्वाख्यन्न्यासमन्यादृशं विभुः॥२३३॥

Niṣkale padamekārṇaṁ yāvattrīṇi tu pārthive|
Ityādinā tattvagatakramanyāsa udīritaḥ||232||
Punaśca mālinītantre vargavidyāvibhedataḥ|
Dvidhā padānītyuktvākhyannyāsamanyādṛśaṁ vibhuḥ||233||

(Практика) nyāsa последовательности, связанная с таттвами (tattva-gata-krama-nyāsaḥ), была упомянута (udīritaḥ) (в Mālinīvijayottaratantra 4.19-23, начиная со слов:) «Pada (padam), состоящее из одной буквы --т.е. 'Oṁ'-- (eka-arṇam), (пребывает) в Том, кто не имеет частей --в первой категории Śiva-- (niṣkale)», и заканчивая (yāvat): «Три (Pada-s) (trīṇi), (состоящие из одной, одной и полутора букв --т.е. 'huṁ', 'haḥ' и 'phaṭ'--), поистине (пребывают) в Pṛthivī (категории) --в категории 36-- (tu pārthive) и т.д. (iti-ādinā)». И (ca) снова (punar), в Mālinītantra (mālinī-tantre), Всепроникающий (vibhuḥ) после упоминания (uktvā) (того, что) «Pada-s (padāni) делятся на два вида (dvidhā) в соответствии с делением на классы и Vidyā-s (varga-vidyā-vibhedatas... iti)», объявил (ākhyat) о nyāsa (nyāsam) другого вида (anyādṛśam)||232-233||


एकैकं द्व्यङ्गुलं ज्ञेयं तत्र पूर्वं पदत्रयम्।
अष्टाङ्गुलानि चत्वारि दशाङ्गुलमतः परम्॥२३४॥

द्व्यङ्गुले द्वे पदे चान्ये षडङ्गुलमतः परम्।
द्वादशाङ्गुलमन्यच्च द्वेऽन्ये पञ्चाङ्गुले पृथक्॥२३५॥

पदद्वयं चतुष्पर्व तथान्ये द्वे द्विपर्वणी।
एवं परापरादेव्याः स्वतन्त्रो न्यास उच्यते॥२३६॥

Ekaikaṁ dvyaṅgulaṁ jñeyaṁ tatra pūrvaṁ padatrayam|
Aṣṭāṅgulāni catvāri daśāṅgulamataḥ param||234||
Dvyaṅgule dve pade cānye ṣaḍaṅgulamataḥ param|
Dvādaśāṅgulamanyacca dve'nye pañcāṅgule pṛthak||235||
Padadvayaṁ catuṣparva tathānye dve dviparvaṇī|
Evaṁ parāparādevyāḥ svatantro nyāsa ucyate||236||

Первые (pūrvam) три Pada-s (pada-trayam) должны быть узнаны (jñeyam) там (tatra), (как простирающиеся) на два пальца (dvi-aṅgulam), одно за другим (ekaikam). (И) четыре (Pada-s) (catvāri) (простираются) на восемь пальцев --каждое Pada-- (aṣṭa-aṅgulāni). После этого (atas param) (восьмое Pada —) на десять пальцев (daśa-aṅgulam). А (ca) другие (anye) два Pada-s (dve pade) (простираются) на два пальца (dvi-aṅgule). После этого (atas param), (другое Pada простирается) на шесть пальцев (ṣaṭ-aṅgulam). И (ca) ещё (Pada) (anyat) (—) на двенадцать пальцев (dvādaśa-aṅgulam). (Затем,) другие (anye) два (Pada-s) (dve) (простираются) на пять пальцев (pañca-aṅgule) по отдельности (pṛthak). Два Pada-s (pada-dvayam) (простираются) на четыре пальца --букв. четыре костяшки пальцев-- (catur-parva), и (tathā) другие (anye) два (Pada-s) (dve) (—) на два пальца --букв. на две костяшки-- (dvi-parvaṇī).

Таким образом (evam), (та) свободная (svatantraḥ) (практика) nyāsa (nyāsaḥ) именуется (nyāsa) (ucyate) Богини Parāparā (parāparā-devyāḥ)||234-236||


विद्याद्वयं शिष्यतनौ व्याप्तृत्वेनैव योजयेत्।
इति दर्शयितुं नास्य पृथङ्न्यासं न्यरूपयत्॥२३७॥

एवं शोधकमन्त्रस्य न्यासे तद्रश्मियोगतः।
पाशजालं विलीयेत तद्ध्यानबलतो गुरोः॥२३८॥

शोध्यतत्त्वे समस्तानां योनीनां तुल्यकालतः।
जननाद्भोगतः कर्मक्षये स्यादपवृक्तता॥२३९॥

Vidyādvayaṁ śiṣyatanau vyāptṛtvenaiva yojayet|
Iti darśayituṁ nāsya pṛthaṅnyāsaṁ nyarūpayat||237||
Evaṁ śodhakamantrasya nyāse tadraśmiyogataḥ|
Pāśajālaṁ vilīyeta taddhyānabalato guroḥ||238||
Śodhyatattve samastānāṁ yonīnāṁ tulyakālataḥ|
Jananādbhogataḥ karmakṣaye syādapavṛktatā||239||

Группа из двух Vidyā-s --т.е. Parā и Aparā-- (vidyā-dvayam) должна быть соединена (yojayet) с телом ученика --т.е. она должна быть помещена на тело ученика-- (śiṣya-tanau) как всепроникающая (vyāptṛtvena eva). Чтобы показать это (iti darśayitum), (Śiva) не описывал (na... nyarūpayat) nyāsa (nyāsam) этого --т.е. этой группы из двух Vidyā-- (asya) отдельно (pṛthak).

Таким образом (evam), когда имеет место nyāsa (nyāse) очищающей Мантры (śodhaka-mantrasya), сеть уз (в ученике) (pāśa-jālam) растворяется (vilīyeta) через соединение с Её лучами --лучами Мантры-- (tad-raśmi-yogatas) посредством силы медитации Гуру на это (tad-dhyāna-balatas guroḥ). Благодаря рождению и наслаждению (ученика) (jananāt bhogatas), Освобождение (apavṛktatā) наступает (syāt) одновременно --в тот самый миг-- (tulya-kālatas) во всех утробах --предполагая "samasteṣu yoniṣu"-- (samastānām yonīnām) внутри очищаемой таттвы (śodhya-tattve), как только уничтожается карма (karma-kṣaye)||237-239||


देहैस्तावद्भिरस्याणोश्चित्रं भोक्तुरपि स्फुटम्।
मनोऽनुसन्धिर्नो विश्वसंयोगप्रविभागवत्॥२४०॥

Dehaistāvadbhirasyāṇościtraṁ bhokturapi sphuṭam|
Mano'nusandhirno viśvasaṁyogapravibhāgavat||240||

В случае этой индивидуальной души --букв. в случае этого атома-- (asya aṇoḥ), как ни странно (citram), несмотря на то, что (api) он наслаждается (bhoktuḥ) множеством тел (dehaiḥ tāvadbhiḥ), (внутри него) явно (sphuṭam) отсутствует (na) ментальная связь--т.е. он не воспринимает, что "я есть то же самое лицо в другом теле сейчас"-- (manas-anusandhiḥ), подобно (тому, как происходят) вселенские союзы и разделения, (случающиеся без его восприятия) (viśva-saṁyoga-pravibhāga-vat)||240||

в начало


 Строфы 241 - 251

नियत्या मनसो देहमात्रे वृत्तिस्ततः परम्।
नानुसन्धा यतः सैकस्वान्तयुक्ताक्षकल्पिता॥२४१॥

Niyatyā manaso dehamātre vṛttistataḥ param|
Nānusandhā yataḥ saikasvāntayuktākṣakalpitā||241||

Вследствие Niyati --категории 11-- (niyatyā), деятельность (vṛttiḥ) ума (manasaḥ) (происходит) только в теле (deha-mātre), (а) не (na) за его (tatas) пределами (param), потому что (yatas) связь --но в действительности "anusandhā" — это глагол, а не существительное; поэтому я интерпретирую это здесь как "anusandhānam"-- (anusandhā... sā) формируется мысленно через один орган чувства, который внутренне связан со своим собственным (умом) --весьма надуманный санскрит здесь-- (eka-sva-anta-yukta-akṣa-kalpitā)||241||


प्रदेशवृत्ति च ज्ञानमात्मनस्तत्र तत्र तत्।
भोग्यज्ञानं नान्यदेहेष्वनुसन्धानमर्हति॥२४२॥

Pradeśavṛtti ca jñānamātmanastatra tatra tat|
Bhogyajñānaṁ nānyadeheṣvanusandhānamarhati||242||

И (ca) собственное (ātmanaḥ) знание --т.е. восприятие-- (jñānam) осуществляет свою деятельность в (каком-то) месте (pradeśa-vṛtti). Это (tad) знание/восприятие объекта (bhogya-jñānam) здесь и там (tatra tatra), (и оно) не квалифицируется (na... arhati) (как) надлежащая связь (anusandhānam) относительно других тел (anya-deheṣu)||242||


यदा तु मनसस्तस्य देहवृत्तेरपि ध्रुवम्।
योगमन्त्रक्रियादेः स्याद्वैमल्यं तद्विदा तदा॥२४३॥

Yadā tu manasastasya dehavṛtterapi dhruvam|
Yogamantrakriyādeḥ syādvaimalyaṁ tadvidā tadā||243||

Но (tu) когда (yadā) через Йогу, Мантры, ритуалы и т.д. (yoga-mantra-kriyā-ādeḥ) достигается (syāt) чистота (vaimalyam) этого ума (manasaḥ tasya) —даже если (api) его деятельность, безусловно, связана с телом (deha-vṛtteḥ... dhruvam)—, тогда (tadā) (в нём присутствует) знание об этом (tad-vidā)||243||


यथामलं मनो दूरस्थितमप्याशु पश्यति।
तथा प्रत्ययदीक्षायां तत्तद्भुवनदर्शनम्॥२४४॥

जननादिवियुक्तां तु यदा दीक्षां चिकीर्षति।
तदास्मादुद्धरामीति युक्तमूहप्रकल्पनम्॥२४५॥

यदा शोध्यं विना शोद्धृन्यासस्तत्रापि मन्त्रतः।
जननादिक्रमं कुर्यात्तत्त्वसंश्लेषवर्जितम्॥२४६॥

एकाकिशोद्धृन्यासे च जननादिविवर्जने।
तच्छोद्धृसम्पुटं नाम केवलं परिकल्पयेत्॥२४७॥

Yathāmalaṁ mano dūrasthitamapyāśu paśyati|
Tathā pratyayadīkṣāyāṁ tattadbhuvanadarśanam||244||
Jananādiviyuktāṁ tu yadā dīkṣāṁ cikīrṣati|
Tadāsmāduddharāmīti yuktamūhaprakalpanam||245||
Yadā śodhyaṁ vinā śoddhṛnyāsastatrāpi mantrataḥ|
Jananādikramaṁ kuryāttattvasaṁśleṣavarjitam||246||
Ekākiśoddhṛnyāse ca jananādivivarjane|
Tacchoddhṛsampuṭaṁ nāma kevalaṁ parikalpayet||247||

Подобно тому, как (yathā) безупречный (amalam) ум (manas) быстро (āśu) видит (paśyati) даже (api) отдалённый (объект) (dūra-sthitam), так и (tathā) во время pratyayadīkṣā --букв. во время инициации с убеждённостью-- (pratyaya-dīkṣāyām) (происходит) видение различных миров (tad-tad-bhuvana-darśanam). Но (tu) когда (yadā) (Гуру) желает совершить (cikīrṣati) инициацию (dīkṣām), свободную от рождения и т.д. (janana-ādi-viyuktām), тогда (tadā), (имея намерение:) «Я извлекаю (моего ученика) (uddharāmi) из этой (таттвы) (asmāt... iti)», он совершает соответствующую транспозицию (Мантр) --букв. «надлежащее выполнение транспозиции»-- (yuktam ūha-prakalpanam). Когда (yadā) (выполняется) nyāsa очистителей --т.е. Мантр-- (śoddhṛ-nyāsaḥ) без (vinā) очищаемого (śodhyam), даже (api) в этом случае (tatra) , (Гуру) должен совершить (kuryāt) (ритуальный) обряд рождения и т.д. (janana-ādi-kramam) с помощью Мантры (mantratas), (но) без соединения с таттвами (tattva-saṁśleṣa-varjitam). А (ca) когда выполняется nyāsa только очистителей --т.е. Мантр-- (ekāki-śoddhṛ-nyāse) без рождения и т.д. (janana-ādi-vivarjane), (Гуру) должен мысленно сформулировать только (kevalam parikalpayet) имя (ученика) (nāma), заключённое в этих очистителях (tad-śoddhṛ-sampuṭam)||244-247||


द्रव्ययोगेन दीक्षायां तिलाज्याक्षततण्डुलम्।
तत्तन्मन्त्रेण जुहुयाज्जन्मयोगवियोगयोः॥२४८॥

Dravyayogena dīkṣāyāṁ tilājyākṣatataṇḍulam|
Tattanmantreṇa juhuyājjanmayogaviyogayoḥ||248||

Во время инициации (dīkṣāyām) с помощью субстанций (dravya-yogena) (Гуру) должен подносить (juhuyāt) семена кунжута, топлёное масло, рис и зерно (в качестве жертвоприношений) (tila-ājya-akṣata-taṇḍulam), сопровождая это различными Мантрами --предполагая "tattanmantraiḥ"-- (tad-tad-mantreṇa), в (ритуале, где происходит) единение или отделение от рождения (janma-yoga-viyogayoḥ)||248||


यदा विज्ञानदीक्षां तु कुर्याच्छिष्यं तदा भृशम्।
तन्मन्त्रसञ्जल्पबलात्पश्येदा चाविकल्पकात्॥२४९॥

Yadā vijñānadīkṣāṁ tu kuryācchiṣyaṁ tadā bhṛśam|
Tanmantrasañjalpabalātpaśyedā cāvikalpakāt||249||

Но (tu) когда (yadā) (Гуру) совершает (kuryāt) инициацию Сознания (vijñāna-dīkṣām), тогда (tadā) он должен смотреть на (paśyet... ca) ученика (śiṣyam) интенсивно (bhṛśam) до тех пор, пока (ученик не достигнет) состояния, свободного от vikalpa-s, или мыслей (ā... avikalpakāt), силой речи той Мантры (tad-mantra-sañjalpa-balāt)||249||


विकल्पः किल सञ्जल्पमयो यत्स विमर्शकः।
मन्त्रात्मासौ विमर्शश्च शुद्धोऽपाशवतात्मकः॥२५०॥

नित्यश्चानादिवरदशिवाभेदोपकल्पितः।
तद्योगाद्दैशिकस्यापि विकल्पः शिवतां व्रजेत्॥२५१॥

Vikalpaḥ kila sañjalpamayo yatsa vimarśakaḥ|
Mantrātmāsau vimarśaśca śuddho'pāśavatātmakaḥ||250||
Nityaścānādivaradaśivābhedopakalpitaḥ|
Tadyogāddaiśikasyāpi vikalpaḥ śivatāṁ vrajet||251||

Vikalpa --ментальное колебание-- (vikalpaḥ), безусловно, состоит из речи (sañjalpa-mayaḥ), поскольку (yad) она --а именно, мысль, или vikalpa-- (saḥ) состоит из Vimarśa --т.е. Śakti, Силы Śiva-- (vimarśakaḥ). То --т.е. Vimarśa-- (asau) (является) (самой) Самостью Мантры (mantra-ātmā). И (va) Vimarśa (vimarśaḥ) чист (śuddhaḥ) (и) не состоит из состояния paśu --а именно, "зверя", т.е. ограниченного существа в рабстве-- (a-pāśavatā-ātmakaḥ). И (ca) (Vimarśa) вечен (nityaḥ) (и) считается пребывающим в единстве с Śiva, который есть безначальный Даритель благ (an-ādi-vara-da-śiva-abheda-upakalpitaḥ). Посредством Того --т.е. Vimarśa-- (tad-yogāt), vikalpa (vikalpaḥ) духовного наставника (daiśikasya) также (api) достигает (vrajet) Состояния Śiva (śivatām)||250-251||

в начало


 Строфы 252 - 273

श्रीसारशास्त्रे तदिदं परमेशेन भाषितम्।
अर्थस्य प्रतिपत्तिर्या ग्राह्यग्राहकरूपिणी॥२५२॥

सा एव मन्त्रशक्तिस्तु वितता मन्त्रसन्ततौ।
परामर्शस्वभावेत्थं मन्त्रशक्तिरुदाहृता॥२५३॥

परामर्शो द्विधा शुद्धाशुद्धत्वान्मन्त्रभेदकः।
उक्तं श्रीपौष्करेऽन्ये च ब्रह्मविष्ण्वादयोऽण्डगाः॥२५४॥

प्राधानिकाः साञ्जनास्ते सात्त्वराजसतामसाः।
तैरशुद्धपरामर्शात्तन्मयीभावितो गुरुः॥२५५॥

वैष्णवादिः पशुः प्रोक्तो न योग्यः पतिशासने।
ये मन्त्राः शुद्धमार्गस्थाः शिवभट्टारकादयः॥२५६॥

श्रीमन्मतङ्गादिदृशा तन्मयो हि गुरुः शिवः।
ननु स्वतन्त्रसञ्जल्पयोगादस्तु विमर्शिता॥२५७॥

प्राक्कुतः स विमर्शाच्चेत्कुतः सोऽपि निरूपणे।
आद्यस्तथाविकल्पत्वप्रदः स्यादुपदेष्टृतः॥२५८॥

यः सङ्क्रान्तोऽभिजल्पः स्यात्तस्याप्यन्योपदेष्टृतः।
पूर्वपूर्वक्रमादित्थं य एवादिगुरोः पुरा॥२५९॥

सञ्जल्पो ह्यभिसङ्क्रान्तः सोऽद्याप्यस्तीति गृह्यताम्।
यस्तथाविधसञ्जल्पबलात्कोऽपि स्वतन्त्रकः॥२६०॥

विमर्शः कल्प्यते सोऽपि तदात्मैव सुनिश्चितः।
घटः कुम्भ इतीत्थं वा यदि भेदो निरूप्यते॥२६१॥

सोऽप्यन्यकल्पनादायी ह्यनादृत्यः प्रयत्नतः।
पणायते करोतीति विकल्पस्योचितौ स्फुटम्॥२६२॥

करपाण्यभिजल्पौ तौ सङ्कीर्येतां कथं किल।
शब्दाच्छब्दान्तरे तेन व्युत्पत्तिर्व्यवधानतः॥२६३॥

व्यवहारात्तु सा साक्षाच्चित्रोपाख्याविमर्शिनी।
तद्विमर्शोदयः प्राच्यस्वविमर्शमयः स्फुरेत्॥२६४॥

यावद्बालस्य संवित्तिरकृत्रिमविमर्शने।
तेन तन्मन्त्रशब्दार्थविशेषोत्थं विकल्पनम्॥२६५॥

शब्दान्तरोत्थाद्भेदेन पश्यता मन्त्र आदृतः।
यच्चापि बीजपिण्डादेरुक्तं प्राग्बोधरूपकम्॥२६६॥

तत्तस्यैव कुतोऽन्यस्य तत्कस्मादन्यकल्पना।
एतदर्थं गुरोर्यत्नाल्लक्षणे तत्र तत्र तत्॥२६७॥

लक्षणं कथितं ह्येष मन्त्रतन्त्रविशारदः।
तेन मन्त्रार्थसम्बोधे मन्त्रवार्तिकमादरात्॥२६८॥

ऊहापोहप्रयोगं वा सर्वथा गुरुराचरेत्।
मन्त्रार्थविदभावे तु सर्वथा मन्त्रतन्मयम्॥२६९॥

गुरुं कुर्यात्तदभ्यासात्तत्सङ्कल्पमयो ह्यसौ।
तत्समानाभिसञ्जल्पो यदा मन्त्रार्थभावनात्॥२७०॥

गुरोर्भवेत्तदा सर्वसाम्ये को भेद उच्यताम्।
अंशेनाप्यथ वैषम्ये न ततोऽर्थक्रिया हि सा॥२७१॥

गोमयात्कीटतः कीट इत्येवं न्यायतो यदा।
सञ्जल्पान्तरतोऽप्यर्थक्रियां तामेव पश्यति॥२७२॥

तदैष सत्यसञ्जल्पः शिव एवेति कथ्यते।
स यद्वक्ति तदेव स्यान्मन्त्रो भोगापवर्गदः॥२७३॥

Śrīsāraśāstre tadidaṁ parameśena bhāṣitam|
Arthasya pratipattiryā grāhyagrāhakarūpiṇī||252||
Sā eva mantraśaktistu vitatā mantrasantatau|
Parāmarśasvabhāvetthaṁ mantraśaktirudāhṛtā||253||
Parāmarśo dvidhā śuddhāśuddhatvānmantrabhedakaḥ|
Uktaṁ śrīpauṣkare'nye ca brahmaviṣṇvādayo'ṇḍagāḥ||254||
Prādhānikāḥ sāñjanāste sāttvarājasatāmasāḥ|
Tairaśuddhaparāmarśāttanmayībhāvito guruḥ||255||
Vaiṣṇavādiḥ paśuḥ prokto na yogyaḥ patiśāsane|
Ye mantrāḥ śuddhamārgasthāḥ śivabhaṭṭārakādayaḥ||256||
Śrīmanmataṅgādidṛśā tanmayo hi guruḥ śivaḥ|
Nanu svatantrasañjalpayogādastu vimarśitā||257||
Prākkutaḥ sa vimarśāccetkutaḥ so'pi nirūpaṇe|
Ādyastathāvikalpatvapradaḥ syādupadeṣṭṛtaḥ||258||
Yaḥ saṅkrānto'bhijalpaḥ syāttasyāpyanyopadeṣṭṛtaḥ|
Pūrvapūrvakramāditthaṁ ya evādiguroḥ purā||259||
Sañjalpo hyabhisaṅkrāntaḥ so'dyāpyastīti gṛhyatām|
Yastathāvidhasañjalpabalātko'pi svatantrakaḥ||260||
Vimarśaḥ kalpyate so'pi tadātmaiva suniścitaḥ|
Ghaṭaḥ kumbha itītthaṁ vā yadi bhedo nirūpyate||261||
So'pyanyakalpanādāyī hyanādṛtyaḥ prayatnataḥ|
Paṇāyate karotīti vikalpasyocitau sphuṭam||262||
Karapāṇyabhijalpau tau saṅkīryetāṁ kathaṁ kila|
Śabdācchabdāntare tena vyutpattirvyavadhānataḥ||263||
Vyavahārāttu sā sākṣāccitropākhyāvimarśinī|
Tadvimarśodayaḥ prācyasvavimarśamayaḥ sphuret||264||
Yāvadbālasya saṁvittirakṛtrimavimarśane|
Tena tanmantraśabdārthaviśeṣotthaṁ vikalpanam||265||
Śabdāntarotthādbhedena paśyatā mantra ādṛtaḥ|
Yaccāpi bījapiṇḍāderuktaṁ prāgbodharūpakam||266||
Tattasyaiva kuto'nyasya tatkasmādanyakalpanā|
Etadarthaṁ guroryatnāllakṣaṇe tatra tatra tat||267||
Lakṣaṇaṁ kathitaṁ hyeṣa mantratantraviśāradaḥ|
Tena mantrārthasambodhe mantravārtikamādarāt||268||
Ūhāpohaprayogaṁ vā sarvathā gururācaret|
Mantrārthavidabhāve tu sarvathā mantratanmayam||269||
Guruṁ kuryāttadabhyāsāttatsaṅkalpamayo hyasau|
Tatsamānābhisañjalpo yadā mantrārthabhāvanāt||270||
Gurorbhavettadā sarvasāmye ko bheda ucyatām|
Aṁśenāpyatha vaiṣamye na tato'rthakriyā hi sā||271||
Gomayātkīṭataḥ kīṭa ityevaṁ nyāyato yadā|
Sañjalpāntarato'pyarthakriyāṁ tāmeva paśyati||272||
Tadaiṣa satyasañjalpaḥ śiva eveti kathyate|
Sa yadvakti tadeva syānmantro bhogāpavargadaḥ||273||

Именно так (tad idam) было сказано (bhāṣitam) Высочайшим Господом (parama-īśena) в почтенном Sāraśāstra (śrī-sāra-śāstre): «Само восприятие (pratipattiḥ... sā eva) объекта --т.е. положительной сущности-- (arthasya), которое --т.е. восприятие-- (yā) имеет природу познаваемого и познающего (grāhya-grāhaka-rūpiṇī), (является), действительно (tu), силой Мантры (mantra-śaktiḥ), которая распространяется (vitatā) в непрерывной последовательности Мантр (mantra-santatu)».

Таким образом (ittham), считается (udāhṛtā), что сила Мантры (mantra-śaktiḥ) обладает природой Parāmarśa --т.е. «Сознания», хотя этот перевод на русский язык ограничен, поэтому я сохраняю слово на санскрите-- (parāmarśa-svabhāvā). Parāmarśa (parāmarśaḥ) бывает двух видов (dvidhā), (и) разделяет Мантры (mantra-bhedakaḥ), являясь чистым и нечистым (śuddha-aśuddhatvāt).

В почтенном Pauṣkara (śrī-pauṣkare) было сказано (uktam), что те (te) другие (anye ca) саттвические, раджасические и тамасические (Мантры) (sāttva-rājasa-tāmasāḥ), содержащие загрязнения (sa-añjanāḥ) и относящиеся к Brahmā, Viṣṇu и т.д. (brahma-viṣṇu-ādayaḥ), пребывают в Яйце (Brahmā) (aṇḍa-gāḥ) (и) происходят из Prakṛti (prādhānikāḥ). Вайшнавский и т.д. (vaiṣṇava-ādiḥ) Гуру (guruḥ), вдохновлённый отождествлением с теми (Мантрами) (tad-mayī-bhāvitaḥ), называется (proktaḥ) paśu --букв. «зверь», т.е. человек в узах, подобный животному-- (paśuḥ), который не соответствует (na yogyaḥ) системе Господа --т.е. касательно шиваитской дисциплины-- (pati-śāsane), поскольку из-за них --а именно, из-за этих низших Мантр-- (его) суждение нечисто (taiḥ aśuddha-parāmarśāt). Согласно точке зрения почтенного Mataṅgatantra и т.д. (śrīmat-mataṅga-ādi-dṛśā), Мантры (mantrāḥ), которые (ye) пребывают на чистом пути (śuddha-mārga-sthāḥ), относятся к почитаемому Śiva и т.д. (śiva-bhaṭṭāraka-ādayaḥ). (Следовательно,) Гуру (guruḥ), который отождествлён с ними (tad-mayaḥ), несомненно, (является) (hi) Śiva (śivaḥ).

Возражение, или сомнение (nanu): «Пусть Состояние Vimarśa --т.е. Śakti как "Aham", а именно, "Я есть"-- (в vikalpa --ментальном колебании--) возникает (astu vimarśitā) благодаря (его) связи со Свободной речью (svatantra-sañjalpa-yogāt)! (Вот в чём возражение:) Откуда (kutas) изначально (берётся эта связь) (prāk)? Если (ced) она (saḥ) (происходит) из Vimarśa (vimarśāt), откуда (kutas) (происходит) он (saḥ) также (api)(Сейчас) исследуется (nirūpaṇe): Изначальный (Vimarśa) (ādyaḥ), который дарует такого рода vikalpa-s (tathā-vikalpatva-pradaḥ), (исходит) (syāt) от Гуру --когда он учит-- (upadeṣṭṛtaḥ). (Тот Vimarśa), который (yaḥ) передан (saṅkrāntaḥ), (является) (syāt) речью (abhijalpaḥ). (И) даже (api) его (речь) (tasya) (исходит) от другого Гуру (anya-upadeṣṭṛtaḥ).

Первая (purā) речь (sañjalpaḥ hi... saḥ) первого Гуру (ādi-guroḥ), которая (yaḥ eva) передавалась (abhisaṅkrāntaḥ) таким образом (ittham) через последовательность каждого предыдущего (Гуру) (pūrva-pūrva-kramāt), существует (asti) даже (api) сегодня (adya). Так (iti) пусть она будет принята (gṛhyatām)!

Что бы (yaḥ... kaḥ api) ни представлял собой (kalpyate) Свободный (svatantrakaḥ) Vimarśa --букв. «Осознавание», т.е. Сила Господа знать, что Он существует-- (vimarśaḥ), (созданный) силой такой речи (tathāvidha-sañjalpa-balāt), Он --т.е. Vimarśa-- (saḥ) также, несомненно, обладает этой природой (api tad-ātmā eva suniścitaḥ).

Или если (vā yadi), «Горшок (ghaṭaḥ) (— это) кувшин (kumbhaḥ iti)», различие (bhedaḥ) описывается таким образом (ittham... nirūpyate). Оно --а именно, это различие-- (saḥ) порождает другое ментальное колебание (anya-kalpanā-dāyī hi)... (этот вид рассуждения) не особо почитается (anādṛtyaḥ prayatnatas). Те два (tau) слова --букв. дискурса-- "kara" и "pāṇi" --оба термина означают "рука"-- (kara-pāṇi-abhijalpau) (являются), очевидно (sphuṭam), подходящими (ucitau) (выражениями) vikalpa --мысли-- (vikalpasya): «(Рука) делает (karoti) (что-то и) выигрывает в игре (paṇāyate... iti)». (В этом случае,) как (katham kila) они оба --термина-- могли быть перепутаны --ожидая, возможно, "saṅkīryeyātām" для этого оптатива 3-го лица двойственного числа (пассивныго залога) от "saṅkṝ" (смешивать, путать)-- (saṅkīryetām)?

По этой причине (tena), понимание (значения) --также "этимологии"-- (vyutpattiḥ) слова (śabdāt) посредством сравнения с другим словом (śabda-antare) (происходит) косвенно (vyavadhānatas). Но (tu), благодаря общепринятому употреблению (vyavahārāt), оно --т.е. такое понимание значения-- (sā), при рассмотрении множества наблюдаемых вариантов (терминов) (citra-upākhyā-vimarśinī), (является) прямым (sākṣāt).

Проявление того Vimarśa (tad-vimarśa-udayaḥ) сияет (sphuret) как состоящее из предшествующего собственного Vimarśa (prācya-sva-vimarśa-mayaḥ). (Это происходит всегда так,) поскольку (yāvat) (даже) сознание (saṁvittiḥ) ребёнка (bālasya) (укоренено) в (этом) неискусственном Осознавании (akṛtrima-vimarśane).

Следовательно (tena), (поскольку) vikalpa --ментальное колебание-- (vikalpanam), возникающее из особых слов и значений тех Мантр (tad-mantra-śabda-artha-viśeṣa-uttham), отлично (bhedena) от (vikalpa), возникающего из других слов (śabda-antara-utthāt), Мантра (mantraḥ) была почитаема (ādṛtaḥ) Тем, Кто Видит --т.е. Śiva-- (paśyatā). С другой стороны (ca api), та (tad) форма Сознания (prāk-bodha-rūpakam) bījamantra-s, piṇḍamantra-s и т.д. (bīja-piṇḍa-ādeḥ), которая (yad) была упомянута (uktam) прежде (prāk), принадлежит только Этому --согласно Jayaratha, "Этому" — это "Мантра", но это может также быть "Тому", т.е. "Śiva"-- (tasya eva). (Следовательно,) как (kutas) Она --а именно, форма Сознания-- (tad) (могла) принадлежать другому (anyasya)? Откуда (kasmāt) (может быть) другое ментальное колебание --другой возможный перевод: "(может быть) ментальное колебание, (происходящее) от другого (объекта)", немного надуманный перевод, но он также возможен-- (anya-kalpanā)?

Это (etad) (является) причиной (artham) (того, почему) та (tad) характеристика (lakṣaṇam) прилежно упоминается (yatnāt... kathitam) здесь и там (tatra tatra) (в писаниях), применительно к характеристикам (lakṣaṇe) Гуру (guroḥ), (что) «он (eṣaḥ) сведущ в Тантре и Мантре (mantra-tantra-viśāradaḥ)».

По этой причине (tena) для пробуждения (ученика) в отношении значения Мантры (mantra-artha-sambodhe), Гуру (guruḥ) должен с уважением и всячески использовать (ādarāt... sarvathā... ācaret) объяснение Мантр --предполагая "vārttikam"-- (mantra-vārtikam) или (vā) применение транспозиции и удаления (ūha-apoha-prayogam).

Но (tu) при отсутствии познающего значения Мантр (mantra-artha-vit-abhāve) во всех смыслах (sarvathā), (ученик) должен считать (kuryāt) того, кто тождествен Мантре (mantra-tad-mayam), (своим) Гуру (gurum).

Через практику этого --т.е. Мантры-- (tad-abhyāsāt), он --такой Гуру-- (asau), действительно (hi), отождествлён с её назначением или определённым намерением (tad-saṅkalpa-mayaḥ).

Когда (yadā) речь Гуру становится равной тому --Мантре-- (tad-samāna-abhisañjalpaḥ... guroḥ bhavet) через созерцание значения Мантры (mantra-artha-bhāvanāt), тогда (tadā), если есть равенство во всём (sarva-sāmye), скажем так (ucyatām): какое (kaḥ) различие (bhedaḥ) (могло бы существовать между ними)?

Теперь (atha), если есть неравенство (vaiṣamye) даже (api) на (малую) долю (aṁśena), причинная эффективность (artha-kriyā hi sā), (исходящая) из этого --т.е. из sañjalpa, или речи Гуру-- (tatas), не будет (такой же, как исходящая из Мантры) (na).

Когда (yadā), таким образом (evam), основываясь на популярной максиме (nyāyatas), что (iti) червь (kīṭaḥ), (происходящий) от (другого) червя (kīṭatas), (равен червю, происходящему) из коровьего навоза (gomayāt), (кто-то) видит (paśyati) эту самую причинную эффективность (artha-kriyām tām eva) даже (api) внутри (своей собственной) речи (sañjalpa-antaratas), тогда (tadā) он (asau), будучи (Гуру), чья речь истинна (satya-sañjalpaḥ), объявляется (kathyate) «Самим Śiva» (śivaḥ eva iti) --Абхинавагупта писал не на очень ясном санскрите; например, значение "antaratas" очень неоднозначно--.

То (tad), что (yad) он (saḥ) говорит (vakti), (есть) (syāt) Мантра (mantraḥ), дарующая мирское наслаждение и Освобождение (bhoga-apavarga-daḥ)||252-273||

в начало


 Строфы 274 - 284

नैषोऽभिनवगुप्तस्य पक्षो मन्त्रार्पितात्मनः।
योऽर्थक्रियामाह भिन्नां कीटयोरपि तादृशोः॥२७४॥

Naiṣo'bhinavaguptasya pakṣo mantrārpitātmanaḥ|
Yo'rthakriyāmāha bhinnāṁ kīṭayorapi tādṛśoḥ||274||

Это (eṣaḥ) не (na) мнение (pakṣaḥ) Абхинавагупты (abhinavaguptasya) —чья Самость была предложена Мантре --если бы было написано "ārpita" вместо "arpita", перевод мог бы быть "чья Самость зависит от Мантры"; на самом деле, Абхинавагуптa мог бы выразиться яснее-- (mantra-arpita-ātmanaḥ)—, который (yaḥ) сказал (āha), что причинная эффективность (artha-kriyām) таких двух червей (kīṭayoḥ api tādṛśoḥ) различна (bhinnām)||274||


मन्त्रार्पितमनाः किञ्चिद्वदन्यत्तु विषं हरेत्।
तन्मन्त्र एव शब्दः स परं तत्र घटादिवत्॥२७५॥

कान्तासम्भोगसञ्जल्पसुन्दरः कामुकः सदा।
तत्संस्कृतोऽप्यन्यदेष कुर्वन्स्वात्मनि तृप्यति॥२७६॥

तथा तन्मन्त्रसञ्जल्पभावितोऽन्यदपि ब्रुवन्।
अनिच्छुरपि तद्रूपस्तथा कार्यकरो ध्रुवम्॥२७७॥

Mantrārpitamanāḥ kiñcidvadanyattu viṣaṁ haret|
Tanmantra eva śabdaḥ sa paraṁ tatra ghaṭādivat||275||
Kāntāsambhogasañjalpasundaraḥ kāmukaḥ sadā|
Tatsaṁskṛto'pyanyadeṣa kurvansvātmani tṛpyati||276||
Tathā tanmantrasañjalpabhāvito'nyadapi bruvan|
Anicchurapi tadrūpastathā kāryakaro dhruvam||277||

Всё, что (kiñcid... yad) говорит (vadan... tu) тот, чей ум был обращён к Мантре (mantra-arpita-manāḥ), устраняет (haret) яд (viṣam). Это и (tad) (есть) Сама Мантра (mantraḥ eva).

С другой стороны (param), слово (śabdaḥ saḥ) там (есть) не более чем (param tatra) (обычное слово), как горшок и т.д. (ghaṭa-ādi-vat).

Любовник (kāmukaḥ) —прекрасный в речи и удовольствии/сексуальном союзе со (своей) возлюбленной женщиной (kāntā-sambhoga-sañjalpa-sundaraḥ)— также всегда украшен этим (sadā... tad-saṁskṛtaḥ api), (и) делая (eṣaḥ kurvan) (что-то) другое (anyat), он удовлетворён (tṛpyati) собой (sva-ātmani). Так же (tathā) тот, кто очищен/пропитан той речью Мантры (tad-mantra-sañjalpa-bhāvitaḥ), даже (api) говоря (bruvan) (нечто) иное (anyat), имеет природу/форму этого (tad-rūpaḥ), даже если (api) он не желает того (an-icchuḥ). На самом деле (dhruvam), он эффективен (kārya-karaḥ) в этом отношении (tathā)||275-277||


विकल्पयन्नप्येकार्थं यतोऽन्यदपि पश्यति।
विषापहारिमन्त्रादीत्युक्तं श्रीपूर्वशासने॥२७८॥

Vikalpayannapyekārthaṁ yato'nyadapi paśyati|
Viṣāpahārimantrādītyuktaṁ śrīpūrvaśāsane||278||

Потому что (yatas), даже (api) размышляя (vikalpayan) об одной вещи (eka-artham), он также видит (api paśyati) другую (вещь) (anyat).

В почтенном Pūrvaśāsana --т.е. в Mālinīvijayottaratantra 18.81-- (śrī-pūrvaśāsane) было заявлено (uktam): «(Снабжённый --sannaddhaḥ--) Мантрой, устраняющей яд и т.д. (viṣa-apahāri-mantra-ādi iti)»||278||


यदि वा विषनाशेऽपि हेतुभेदाद्विचित्रता।
धात्वाप्यायादिकानन्तकार्यभेदा भविष्यति॥२७९॥

Yadi vā viṣanāśe'pi hetubhedādvicitratā|
Dhātvāpyāyādikānantakāryabhedā bhaviṣyati||279||

Или если (yadi vā) даже (api) при устранении яда (viṣa-nāśe) из-за множества причин (hetu-bhedāt) будет существовать (bhaviṣyati) множество (vicitratā) бесконечных различных следствий, (таких как) питание dhātu --а именно, обычно слово "dhātu" относится к 7 основным жидкостям или секрециям: хилус, кровь, плоть, жир, кость, костный мозг, семя-- и т.д. (dhātu-āpyāya-ādika-ananta-kārya-bhedā)||279||


तदेवं मन्त्रसञ्जल्पविकल्पाभ्यासयोगतः।
भाव्यवस्तुस्फुटीभावः सञ्जल्पह्रासयोगतः॥२८०॥

वस्त्वेव भावयत्येष न सञ्जल्पमिमं पुनः।
गृह्णाति भासनोपायं भाते तत्र तु तेन किम्॥२८१॥

एवं सञ्जल्पनिर्ह्रासे सुपरिस्फुटतात्मकम्।
अकृत्रिमविमर्शात्म स्फुरेद्वस्त्वविकल्पकम्॥२८२॥

निर्विकल्पा च सा संविद्यद्यथा पश्यति स्फुटम्।
तत्तथैव तथात्मत्वाद्वस्तुनोऽपि बहिःस्थितेः॥२८३॥

विशेषतस्त्वमायीयशिवताभेदशालिनः।
मोक्षेऽभ्युपायः सञ्जल्पो बन्धमोक्षौ ततः किल॥२८४॥

Tadevaṁ mantrasañjalpavikalpābhyāsayogataḥ|
Bhāvyavastusphuṭībhāvaḥ sañjalpahrāsayogataḥ||280||
Vastveva bhāvayatyeṣa na sañjalpamimaṁ punaḥ|
Gṛhṇāti bhāsanopāyaṁ bhāte tatra tu tena kim||281||
Evaṁ sañjalpanirhrāse suparisphuṭatātmakam|
Akṛtrimavimarśātma sphuredvastvavikalpakam||282||
Nirvikalpā ca sā saṁvidyadyathā paśyati sphuṭam|
Tattathaiva tathātmatvādvastuno'pi bahiḥsthiteḥ||283||
Viśeṣatastvamāyīyaśivatābhedaśālinaḥ|
Mokṣe'bhyupāyaḥ sañjalpo bandhamokṣau tataḥ kila||284||

Поэтому (tad), таким образом (evam), через практику размышления и произнесения Мантры (mantra-sañjalpa-vikalpa-abhyāsa-yogatas), ясность объекта созерцания --букв. подлежащего восприятию и т.д.-- (bhāvya-vastu-sphuṭībhāvaḥ) (возрастает) за счёт уменьшения речи --речевой деятельности-- (sañjalpa-hrāsa-yogatas).

С другой стороны (punar), он (eṣaḥ) созерцает (bhāvayati) положительную сущность --т.е. сущность, которая существует-- (vastu eva). (Он) не (созерцает) (na) (только) эту (imam) (ментальную) речь (sañjalpam). Он принимает (gṛhṇāti) (эту ментальную речь) как средство для проявления (Высшей Реальности) (bhāsana-upāyam). Когда (эта Высшая Реальность) становится проявленной (bhāte), какова польза от того --а именно, от ментальной речи-- (tena kim) там (tatra)? --Абхинавагупта мог бы выразиться здесь гораздо яснее--

Так (evam), когда (ментальная) речь ослабевает (sañjalpanirhrāse), положительная сущность (vastu) вспыхивает (sphuret) как совершенно очевидное (su-parisphuṭatā-ātmakam) (и) безмыслительное (avikalpakam) Неискусственное Сознание (akṛtrima-vimarśa-ātma).

И (ca) то, (yad) что Сознание (sā saṁvid), лишённое vikalpa-s, или мыслей (nis-vikalpā), ясно (sphuṭam) видит (paśyati) (всё таким,) как оно есть (yathā), то (tad) (это) так (tathā eva), потому, что такова природа (tathā-ātmatvāt) даже внешней положительной сущности (vastunas api bahis-sthiteḥ).

В случае (Гуру), который преисполнен недвойственности относительно Состояния Śiva, свободного от Māyā (amāyīya-śivatā-abheda-śālinaḥ), средством (abhyupāyaḥ) (достижения) Освобождения (mokṣe) (является), в особенности (viśeṣatas tu), (его) речь (sañjalpaḥ). И рабство, и Освобождение (bandha-mokṣau), безусловно, происходят благодаря этому (tatas kila)||280-284||

в начало


 Строфы 285 - 301

विकल्पेऽपि गुरोः सम्यगभिन्नशिवताजुषः।
अविकल्पकपर्यन्तपरीक्षा नोपयुज्यते॥२८५॥

Vikalpe'pi guroḥ samyagabhinnaśivatājuṣaḥ|
Avikalpakaparyantaparīkṣā nopayujyate||285||

Исследование того, лишён ли он в конечном счёте vikalpa-s --т.е. мыслей-- (avikalpaka-paryanta-parīkṣā), не должно применяться/не является уместным (na upayujyate) в случае Гуру, который имеет полностью непрерывное Состояние Śiva (guroḥ samyak abhinna-śivatā-juṣaḥ), хотя (api) (он вовлечён) в vikalpa, или мысль (vikalpe)||285||


तद्विमर्शस्वभावा हि सा वाच्या मन्त्रदेवता।
महासंवित्समासन्नेत्युक्तं श्रीगमशासने॥२८६॥

Tadvimarśasvabhāvā hi sā vācyā mantradevatā|
Mahāsaṁvitsamāsannetyuktaṁ śrīgamaśāsane||286||

Было сказано (uktam) в почтенном Gamaśāsana (śrī-gama-śāsane): «Божество Мантры (sā... mantra-devatā), которое обозначается (Самой Мантрой) (vācyā), (является) тем, чья природа — Vimarśa (tad-vimarśa-svabhāvā), (и) кто находится близко к Великому Сознанию (mahā-saṁvid-samāsannā iti)»||286||


निकटस्था यथा राज्ञामन्येषां साधयन्त्यलम्।
सिद्धिं राजोपगां शीघ्रमेवं मन्त्रादयः पराम्॥२८७॥

Nikaṭasthā yathā rājñāmanyeṣāṁ sādhayantyalam|
Siddhiṁ rājopagāṁ śīghramevaṁ mantrādayaḥ parām||287||

Подобно тому, как (yathā) те, кто близок (nikaṭa-sthā) к царям (rājñām), способны быстро (alam... śīghram) добиваться (sādhayanti) для других (anyeṣām) царского благоволения (siddhim rāja-upagām), так и (evam) Мантры и т.д. (mantra-ādayaḥ) (даруют) Высшее (Достижение) (parām)||287||


उक्ताभिप्रायगर्भं तदुक्तं श्रीमालिनीमते।
मन्त्राणां लक्षणं कस्मादित्युक्ते मुनिभिः किल॥२८८॥

Uktābhiprāyagarbhaṁ taduktaṁ śrīmālinīmate|
Mantrāṇāṁ lakṣaṇaṁ kasmādityukte munibhiḥ kila||288||

То (tad), что было сказано (uktam) в почтенном Mālinīmata (śrī-mālinīmate), содержит (тот же) смысл/значение, что и то, что было сказано (прямо здесь) (ukta-abhiprāya-garbham). (Это подобно ситуации), когда (эти) слова (ukte) действительно (kila) (были произнесены) мудрецами (munibhiḥ): «Зачем (kasmāt) (говорить о) характеристиках (lakṣaṇam) Мантр (mantrāṇām), (если главная тема — это Йога)?»||288||


योगमेकत्वमिच्छन्ति वस्तुनोऽन्येन वस्तुना।
यद्वस्तु ज्ञेयमित्युक्तं हेयत्वादिप्रसिद्धये॥२८९॥

तत्प्रसिद्ध्यै शिवेनोक्तं ज्ञानं यदुपवर्णितम्।
सबीजयोगसंसिद्ध्यै मन्त्रलक्षणमप्यलम्॥२९०॥

न चाधिकारिता दीक्षां विना योगेऽस्ति शाङ्करे।
क्रियाज्ञानविभेदेन सा च द्वेधा निगद्यते॥२९१॥

द्विविधा सा प्रकर्तव्या तेन चैतदुदाहृतम्।
नच योगाधिकारित्वमेकमेवानया भवेत्॥२९२॥

अपि मन्त्राधिकारित्वं मुक्तिश्च शिवदीक्षया।
अनेनैतदपि प्रोक्तं योगी तत्त्वैक्यसिद्धये॥२९३॥

मन्त्रमेवाश्रयेन्मूलं निर्विकल्पान्तमादृतः।
मन्त्राभ्यासेन भोगं वा मोक्षं वापि प्रसाधयन्॥२९४॥

तत्राधिकारितालब्ध्यै दीक्षां गृह्णीत दैशिकात्।
तेन मन्त्रज्ञानयोगबलात्तत्तत्प्रसाधयेत्॥२९५॥

यत्स्यादस्यान्यतत्त्वेऽपि युक्तस्य गुरुणा शिशोः।
दीक्षा ह्यस्योपयुज्येत संस्क्रियायां स संस्कृतः॥२९६॥

स्वबलेनैव भोगं वा मोक्षं वा लभते बुधः।
तेन विज्ञानयोगादिबली प्राक्समयी भवन्॥२९७॥

पुत्रको वा न तावान्स्यादपितु स्वबलोचितः।
यस्तु विज्ञानयोगादिवन्ध्यः सोऽन्धो यथा पथि॥२९८॥

दैशिकायत्त एव स्याद्भोगे मुक्तौ च सर्वथा।
दीक्षा च केवला ज्ञानं विनापि निजमान्तरम्॥२९९॥

मोचिकैवेति कथितं युक्त्या चागमतः पुरा।
यस्तु दीक्षाकृतामेवापेक्ष्य योजनिकां शिशुः॥३००॥

स्फुटीभूत्यै तदुचितं ज्ञानं योगमथाश्रितः।
सोऽपि यत्रैव युक्तः स्यात्तन्मयत्वं प्रपद्यते॥३०१॥

Yogamekatvamicchanti vastuno'nyena vastunā|
Yadvastu jñeyamityuktaṁ heyatvādiprasiddhaye||289||
Tatprasiddhyai śivenoktaṁ jñānaṁ yadupavarṇitam|
Sabījayogasaṁsiddhyai mantralakṣaṇamapyalam||290||
Na cādhikāritā dīkṣāṁ vinā yoge'sti śāṅkare|
Kriyājñānavibhedena sā ca dvedhā nigadyate||291||
Dvividhā sā prakartavyā tena caitadudāhṛtam|
Na ca yogādhikāritvamekamevānayā bhavet||292||
Api mantrādhikāritvaṁ muktiśca śivadīkṣayā|
Anenaitadapi proktaṁ yogī tattvaikyasiddhaye||293||
Mantramevāśrayenmūlaṁ nirvikalpāntamādṛtaḥ|
Mantrābhyāsena bhogaṁ vā mokṣaṁ vāpi prasādhayan||294||
Tatrādhikāritālabdhyai dīkṣāṁ gṛhṇīta daiśikāt|
Tena mantrajñānayogabalāttattatprasādhayet||295||
Yatsyādasyānyatattve'pi yuktasya guruṇā śiśoḥ|
Dīkṣā hyasyopayujyeta saṁskriyāyāṁ sa saṁskṛtaḥ||296||
Svabalenaiva bhogaṁ vā mokṣaṁ vā labhate budhaḥ|
Tena vijñānayogādibalī prāksamayī bhavan||297||
Putrako vā na tāvānsyādapitu svabalocitaḥ|
Yastu vijñānayogādivandhyaḥ so'ndho yathā pathi||298||
Daiśikāyatta eva syādbhoge muktau ca sarvathā|
Dīkṣā ca kevalā jñānaṁ vināpi nijamāntaram||299||
Mocikaiveti kathitaṁ yuktyā cāgamataḥ purā|
Yastu dīkṣākṛtāmevāpekṣya yojanikāṁ śiśuḥ||300||
Sphuṭībhūtyai taducitaṁ jñānaṁ yogamathāśritaḥ|
So'pi yatraiva yuktaḥ syāttanmayatvaṁ prapadyate||301||

(Мудрецы) утверждают --также "провозглашают"-- (icchanti), что Йога (yogam) есть единство (ekatvam) одной вещи (vastunaḥ) с другой вещью (anyena vastunā). (Вторая) вещь (vastu) (— это) то, (yad) что называется (uktam) "jñeya" --или "то, что должно быть познано"-- (jñeyam iti), чтобы (человек) смог успешно избегать чего-либо и т.д. --т.е. в способности избегать того, чего следует избегать-- (heyatva-ādi-prasiddhaye). --Абхинавагупта опустил Mālinīvijayottaratantra 4.5a, где читается "Dvirūpamapi tajjñānaṁ vinā jñātuṁ na śakyate|", что переводится, как: "Двойная (реальность) --т.е. upādeya (то, что приемлемо,) и heya (то, что следует отвергнуть,)-- не может быть воспринята без знания этого --Йоги"; теперь да, остальная часть строфы будет понятна читателю--. (Теперь, продолжая с Mālinīvijayottaratantra 4.5b:) Для того, чтобы (человек) преуспел в этом --в восприятии этой двойной реальности-- (tad-prasiddhyai), Шивой (śivena) было упомянуто (uktam) знание (jñānam), которое (yad) было подробно описано (таким образом) (upavarṇitam). Для полного достижения Йоги с семенем (sa-bīja-yoga-saṁsiddhyai) достаточно (знания) характеристик Мантр (mantra-lakṣaṇam) --хотя этого должно быть "недостаточно", потому что также необходима инициация-- (api alam). Без (vinā) инициации (dīkṣām) нет (na ca... asti) квалификации (adhikāritā) в Йоге Śaṅkara --т.е. Śiva-- (yoge... śāṅkare). Она --а именно, инициация-- (sā ca), как говорят (nigadyate), имеет два аспекта (dvedhā) в соответствии с делением на знание и действие (kriyā-jñana-vibhedena). (И) она --инициация-- (sā), должна быть выполнена (prakartavyā) в своих двух формах (dvividhā). Вот (etad), что Он провозглашает --существует другой возможный перевод, если считать "tena" — как "по этой причине", а не "Им", это другая возможность-- (tena ca... udāhṛtam). Благодаря этой инициации, выполненной Śiva (anayā... śiva-dīkṣayā), появляется (bhavet) не только (na ca... ekam eva) квалификация для Йоги (yoga-adhikāritvam), но также (api) авторитет относительно Мантр (mantra-adhikāritvam) и (ca) Освобождения (muktiḥ).

Посредством того (утверждения) (anena) также (tad api) было выражено (proktam) (следующее): Прилежный yogī (yogī... ādṛtaḥ), чтобы достичь единства с (Высшим) Принципом (tattva-aikya-siddhaye), должен принять прибежище (āśrayet) в Корневой Мантре (mantram... mūlam), пока он не достигнет Nirvikalpasamādhi  --Высшего Состояния, лишённого мыслей-- --букв. до Nirvikalpa-- (nirvikalpa-antam). Тот, кто стремится --т.е. yogī-- (prasādhayan) либо к мирскому наслаждению, либо к Освобождению (bhogam vā mokṣam vā api) через практику Мантры (mantra-abhyāsena), должен (сначала) получить (gṛhṇīta) инициацию (dīkṣām) от духовного наставника (daiśikāt) для обретения квалификации (adhikāritā-labdhyai) относительно этого —относительно практики Мантры-- (tatra).

По этой причине (tena), в случае этого ученика, которого Гуру направил (asya... yuktasya guruṇā śiśoḥ) даже к другой таттве (anya-tattve api), он достигает (prasādhayet) различных вещей --букв. «то и это»-- (tad tad), которые (yad) присутствуют (syāt) (в таких таттвах), благодаря силе Мантры, Знания и Йоги (mantra-jñāna-yoga-balāt).

Инициация (dīkṣā) действительно полезна (hi... upayujyeta) в отношении очищения (saṁskriyāyām) этого (ученика) (asya). (Тем не менее, когда) он (saḥ) (уже) очищен (saṁskṛtaḥ), (превратившись в) мудрого человека (budhaḥ), он обретает (labhate) мирское наслаждение (bhogam) или (vā... vā) Освобождение (mokṣam) с помощью своей собственной силы —т.е. сам-- (sva-balena eva).

По этой причине (tena) тот --т.е. вышеупомянутый ученик--, кто силён благодаря Йоге Знания и т.д. (vijñāna-yoga-ādi-balī), кто прежде (prāk... bhavan) был посвящённым в правила (samayī) или (vā) духовным сыном (putrakaḥ), он уже не таков (больше) (na tāvān syāt), а скорее (api tu) (является) тем, кто наслаждается собственной силой --переводя "ucita" как "надлежащий, подходящий и т.д.", появляются и другие возможные переводы-- (sva-bala-ucitaḥ).

Но (tu) тот (saḥ), кто (yaḥ) лишён Йоги Знания и так далее (vijñāna-yoga-ādi-vandhyaḥ), подобен (yathā) слепому (andhaḥ) на (духовном) пути (pathi). Что касается (достижения) как мирского наслаждения, так и Освобождения (bhoge muktau ca), он (syāt) во всех отношениях (sarvathā) зависит от духовного наставника (daiśika-āyattaḥ eva).

Только инициация (dīkṣā ca) (kevalā), даже (api) без (vinā) врождённого (nijam) внутреннего (āntaram) знания (jñānam), (является) «дарующей Освобождение» (mocikā eva). Об этом уже говорилось --т.е. было доказано-- (iti kathitam) ранее (purā) посредством рассуждения и проявленного писания (yuktyā ca āgamataḥ).

Но (tu) в отношении (apekṣya) процесса инициации, приводящего к соединению (с конкретной таттвой) (dīkṣā-kṛtām eva... yojanikām), то ученик (śiśuḥ), который (yaḥ) сейчас (atha) принимает прибежище в (āśritaḥ) (как в) Йоге (yogam), (так и в) Знании (jñānam), подходящих для этого —для инициации-- (tad-ucitam), чтобы сделать её —т.е. инициацию— очевидной (sphuṭībhūtyai), погружается (saḥ api... yuktaḥ syāt) в то (т.е. в таттву, куда его Гуру поместил) --букв. в которую-- (yatra eva) (и) достигает (prapadyate) отождествления с ней —а именно, с той таттвой-- (tad-mayatvam)||289-301||

в начало


 Строфы 302 - 311

गुरुदीक्षामन्त्रशास्त्राधीनसर्वस्थितिस्ततः।
दुष्टानामेव सर्वेषां भूतभव्यभविष्यताम्॥३०२॥

कर्मणां शोधनं कार्यं बुभुक्षोर्न शुभात्मनाम्।
यः पुनर्लौकिकं भोगं राज्यस्वर्गादिकं शिशुः॥३०३॥

त्यक्त्वा लोकोत्तरं भोगमीप्सुस्तस्य शुभेष्वपि।
तत्र द्रव्यमयीं दीक्षां कुर्वन्नाज्यतिलादिकैः॥३०४॥

कर्मास्य शोधयामीति जुहुयाद्दैशिकोत्तमः।
ज्ञानमय्यां तु दीक्षायां तद्विशुद्ध्यति सन्धितः॥३०५॥

गुरोः स्वसंविद्रूढस्य बलात्तत्प्रक्षयो भवेत्।
यदास्याशुभकर्माणि शुद्धानि स्युस्तदा शुभम्॥३०६॥

स्वतारतम्याश्रयणादध्वमध्ये प्रसूतिदम्।
शुभपाकक्रमोपात्तफलभोगसमाप्तितः॥३०७॥

यत्रैष योजितस्तत्स्थो भाविकर्मक्षये कृते।
भाविनां चाद्यदेहस्थदेहान्तरविभेदिनाम्॥३०८॥

अशुभांशविशुद्धौ स्याद्भोगस्यैवानुपक्षयः।
भुञ्जानस्यास्य सततं भोगान्मायालयान्ततः॥३०९॥

न दुःखफलदं देहाद्यध्वमध्येऽपि किञ्चन।
ततो मायालये भुक्तसमस्तसुखभोगकः॥३१०॥

निष्कले सकले वैति लयं योजनिकाबलात्।
इति प्रमेयं कथितं दीक्षा काले गुरोर्यथा॥३११॥

Gurudīkṣāmantraśāstrādhīnasarvasthitistataḥ|
Duṣṭānāmeva sarveṣāṁ bhūtabhavyabhaviṣyatām||302||
Karmaṇāṁ śodhanaṁ kāryaṁ bubhukṣorna śubhātmanām|
Yaḥ punarlaukikaṁ bhogaṁ rājyasvargādikaṁ śiśuḥ||303||
Tyaktvā lokottaraṁ bhogamīpsustasya śubheṣvapi|
Tatra dravyamayīṁ dīkṣāṁ kurvannājyatilādikaiḥ||304||
Karmāsya śodhayāmīti juhuyāddaiśikottamaḥ|
Jñānamayyāṁ tu dīkṣāyāṁ tadviśuddhyati sandhitaḥ||305||
Guroḥ svasaṁvidrūḍhasya balāttatprakṣayo bhavet|
Yadāsyāśubhakarmāṇi śuddhāni syustadā śubham||306||
Svatāratamyāśrayaṇādadhvamadhye prasūtidam|
Śubhapākakramopāttaphalabhogasamāptitaḥ||307||
Yatraiṣa yojitastatstho bhāvikarmakṣaye kṛte|
Bhāvināṁ cādyadehasthadehāntaravibhedinām||308||
Aśubhāṁśaviśuddhau syādbhogasyaivānupakṣayaḥ|
Bhuñjānasyāsya satataṁ bhogānmāyālayāntataḥ||309||
Na duḥkhaphaladaṁ dehādyadhvamadhye'pi kiñcana|
Tato māyālaye bhuktasamastasukhabhogakaḥ||310||
Niṣkale sakale vaiti layaṁ yojanikābalāt|
Iti prameyaṁ kathitaṁ dīkṣā kāle guroryathā||311||

По этой причине (tatas), всё состояние (ученика) зависит от Гуру, инициации, Мантр и писаний (guru-dīkṣā-mantra-śāstra-adhīna-sarva-sthitiḥ).

В случае того, кто желает мирских наслаждений --т.е. в случае sādhaka, или адепта-- (bubhukṣoḥ), должно быть выполнено (kāryam) очищение (śodhanam) всех (его) плохих прошлых, настоящих и будущих деяний (duṣṭānām eva sarveṣām bhūta-bhavya-bhaviṣyatām... karmaṇām), (а) не (na) благих (śubha-ātmanām). Однако (punar) также (должно быть выполнено очищение) (api) применительно и к благим (деяниям) (tasya śubheṣu) (для) ученика (śiśuḥ), который (yaḥ), оставив (tyaktvā) мирское (laukikam) наслаждение (bhogam), такое как царство, небо и т.д. (rājya-svarga-ādikam), (просто) желает (īpsuḥ) необычайного --букв. превосходящего мир, запредельного миру, потустороннего и т.д.-- (loka-uttaram) наслаждения (bhogam).

Там (tatra), пока он совершает (kurvan) инициацию (dīkṣām), состоящую из субстанций (dravya-mayīm), лучший из духовных наставников (daiśika-uttamaḥ) должен поднести жертву (огню) (juhuyāt) с топлёным маслом, семенами кунжута и т.д. (ājya-tila-ādikaiḥ), (произнося): «Я очищаю (śodhayāmi) его (asya) карму (karma... iti)». Во время посвящения (dīkṣāyām), состоящего из знания (jñāna-mayyām tu), то --карма ученика-- (tad) становится совершенно чистым (viśuddhyati) благодаря намерению (sandhitas) Гуру, утверждившегося в своём собственном Сознании (guroḥ sva-saṁvid-rūḍhasya), (и) её --т.е. кармы-- уничтожение (tad-prakṣayaḥ) происходит (bhavet) принудительно (balāt). Когда (yadā) его (asya) плохие кармы (aśubha-karmāṇi) (syuḥ) очищены (śuddhāni), тогда (tadā) благая (карма) (śubham) приносит плод --букв. порождает-- (prasūti-dam) в середине пути (adhva-madhye), прибегая к своей собственной градации (sva-tāratamya-āśrayaṇāt).

По окончанию или завершению наслаждения плодами, полученными от прогрессирующего переваривания или ассимиляции благих (карм) (śubha-pāka-krama-upātta-phala-bhoga-samāptitaḥ), когда происходит устранение будущих карм (bhāvi-karma-kṣaye kṛte), он --ученик-- (eṣaḥ) остаётся в той (таттве) (tad-sthaḥ), куда (yatra) его поместил (yojitaḥ) (его Гуру).

И (ca) когда происходит очищение плохой части (aśubha-aṁśa-viśuddhau) будущих (карм), разделяющих/отделяющих другие тела, которые остаются в теперешнем теле --если это имеет смысл, я был совершенно буквален-- (bhāvinām... adya-deha-stha-deha-antara-vibhedinām), не происходит исчезновения (syāt... an-upakṣayaḥ) bhoga, или наслаждения --т.е. плодов-- (bhogasya eva).

Для того, кто постоянно испытывает (bhuñjānasya asya satatam) наслаждение (bhogān) вплоть до предела, (называемого) растворением Māyā (māyā-laya-antatas), нет ничего (na... kiñcana), что приносит (ему) плод боли (duḥkha-phala-dam), даже (api) в середине пути или путей, (где имеются) тела и т.д. (deha-ādi-adhva-madhye).

После того (tatas), когда Māyā растворена (māyā-laye), испытывающий всё удовольствие, которое было получено (bhukta-samasta-sukha-bhogakaḥ), достигает, благодаря силе единения, растворения (eti layam yojanikā-balāt) в (Śiva) без частей или с частями (niṣkale sa-kale vā).

Таким образом (iti), была описана (kathitam) обсуждаемая тема (prameyam), а именно (yathā), инициация (dīkṣā) Гуру (guroḥ), (совершённая) в (надлежащее) время (kāle)||302-311||

в начало


 Дополнительная Информация

Габриэль Pradīpaka

Этот документ был составлен Габриэлем Pradīpaka, одним из двух основателей этого сайта, духовным гуру, экспертом в санскрите и философии Трика.

Для получения дополнительной информации о санскрите, йоге и философии, или если вы просто хотите оставить комментарий, задать вопрос или нашли ошибку, напишите нам: Это наша электронная почта.



Вернуться 16. 1-150 Вверх  Продолжить чтение 17. 1-122

Оставьте комментарий

Чтобы оставить комментарий, пожалуйста, зарегистрируйтесь или войдите.